Darkest Hour [2017]
Darkest Hour, britanskog režisera Džoa Rajta (Joe Wrigt), biopik je dostojan veličine jednog Vinstona Čerčila (Winston Churchill), a fokusiran je na sudbonosnu 1940. godinu, i povratak iskusnog političara na čelo britanske vlade.
Naravno, u najavama ovog filma odmah je stajalo da se radi o filmu koji je morao biti napravljen, i to baš sada, a da se trenutak njegovog izlaska dugo odlagao i iščekivao.
To je sve u dobroj meri podgrejalo javnost u Britaniji, a sam film je poslužio i kao dobar podsetnik izučavaocima istorije na jedan od najznačajnijih trenutaka celokupnog dvadesetog veka, a to je konačan obračun i invazija Nemačke na Veliku Britaniju.
Najstarija parlamentarna monarhija na svetu nam još jednom pokazuje da je bilo velikih sukoba unutar samog Kraljevstva, i da su stranke unutar parlamenta bile duboko podeljene, ali da su se, u trenutku kada je Hitler još jednom prevario Čemberlena, saglasile da samo jedan čovek može da stane na mesto premijera uzdrmane Britanije.
Svakako, to je bio iskusni strateg, prekaljeni ratnik, u više navrata član Vlade i parlamenta, Vinston Čerčil.
Međutim, Darkest Hour prilično minuciozno vivisecira unutarstranačke sukobe i previranja kod konzervativaca, pokazujući kako nije bilo ni malo poverenja između glavnih političara popularnih Torijevaca.
Džo Rajt prilično vešto vodi režiju, obraćajući pažnju na sitne detalje, obrazujući gotovo kamernu atmosferu oslikanu hladnim i zagasitim bojama, a sve u skladu s vremenom, kako samog Londona, njegovih ulica i metroa, tako i na metaforičan način samog istorijskog trenutka.
I kako to obično biva kada su istorijska dela u pitanju, film je otvorio širom vrata za performans karijere u izvedbi sjajnog Gerija Oldama (Gary Oldman), iskusnog britanskog glumca, koji je igrajući Čerčila zaokružio jednu briljantnu karijeru.
