The Shape of Water [2017]
Meksički reditelj Giljermo Del Toro (Guillermo del Toro) specijalizovao se za pravljenje modernih fantazija, u kojima često (ili obavezno) imamo naglašen sukob dobra i zla, u okruženju koje funkcioniše pod senkom fantastičnih pojava. The Shape of Water je jedan takav eklatantan primer.
Drama je vremenski smeštena u postratnu Ameriku, u kojoj počinju da cvetaju na jednoj strani romantici i idealisti, kojima preti sukob sa konzervativnim pragmaticima na drugoj strani.
Naravno, Del Toro ideološki prirodno staje i ovog puta na stranu istraživača, nauke i obične radničke klase, kojima suprostavlja silu establišmenta oličenu u ekstranegativcu i psihopati u vidu lika kojeg portretiše fenomenalni Majkl Šenon (Michael Shannon).
Oni koji poznaju lik i delo Meksikanca Del Tora već uveliko znaju da je ovo klasična matrica koju ovaj autor praktikuje s manje ili više uspeha gotovo čitave karijere.
The Shape of Water svakako nije izuzetak, međutim, valja istaći da je značajno mekaniji i mnogo manje brutalan od nekih Del Toroovih prethodnih filmova, a među njima mislim i na najbolje kao što su The Devil's Backbone i Pan's Labyrinth.
Vunderkind iz Gvadalahare nam i ovoga puta fantazmagoriju servira u vidu bića nalik Čudovištu iz Crne Lagune (Creature from the Black Lagoon), i na neki način The Shape of Water mu dođe moderan rimejk ovogo klasika iz pedesetih, s tom razlikom da je Del Toro sredstva komunikacije i likove naravno dramski doveo do savršenstva.
Artistički i vizuelno gledano The Shape of Water je najispeglaniji Del Torov film još od Panovog lavirinta, međutim, bajkovito okruženje nema potporu u kreativnoj i inventivnoj narativnoj egzekuciji, tako da film ne doseže visine najboljih Del Toroovih filmova, ali svakako zadovoljava ukuse većine, gladne romantičarskih fantazija.
