Iako kažu da je bluz muzika za dobre ljude koji se osećaju loše,  gotovo ista teorema se može primeniti na bilo koji muzički žanr.  Tako se britanski pisac Nik Hornbi 1995. godine u knjizi „Haj fideliti“ zapitao: „Šta je starije – muzika ili tuga? Da li slušam melanholičnu muziku zbog toga što sam tužan? Ili sam tužan baš zato što slušam setnu muziku?“

Bez obzira da li ste posvećeni muzikofil koji guta deset albuma dnevno ili tek običan slušalac koji sve svoje muzičke potrebe zadovoljava putem internet kanala jutjub, sigurno ste se našli u situaciji da imate neodoljivu potrebu da pustite sebi neku setnu pesmu. Kada vas ostavi voljena osoba, ili vam u vezi sa njom ne štima baš sve, ili pak volite nekoga ko ne ume ili neće da vam uzvrati tu ljubav, teško da možete pronaći bolji melem na vašu ranu od pesme u kojoj glavni junak prolazi kroz iste muke kao i vi. U teškim momentima u životu čovek se često oseti usamljenim i odbačenim, ali upravo zahvaljujući nekim pesmama čiji su autori prošli potpuno iste muke kao i slušalac, vi spoznajete da niste baš toliko sami koliko ste mislili.

Današnja tema su baš ti albumi koje slušamo kada se ne osećamo najbolje. Oni ne moraju po pravilu biti sastavljeni od balada, ali činjenica je da najčešće jesu. Oni ne moraju u prvi plan isticati melanholične stihove, ali istina je da su najčešće baš takvi stihovi ono što nas prvo privuče. Albumi koje ćemo vam preporučiti svakako da možete slušati i kad ste vedri, ali njihovu suštinu ćete najbolje razumeti tek onda kada vam „on“ / “ona“ ne pošalje sms, ili odbija da vam oprosti glupost, ili neće da bude sa vama iz ovog ili onog razloga, ili je rešio/la da ipak ostane sa „njom“ / „njim“ umesto sa vama, a možda će poentu najbolji shvatiti oni koji „nju“ ili „njega“ nemaju čak ni na vidiku. U svakom slučaju, ako vam naleti „žuta minuta“ i potreba da propadate je neizbežna,  onda bar propadajte sa stilom. 

American Music Club
Mercury
Reprise / 1993
Beck
Sea Change
Geffen / 2002
Leonard Cohen
Songs of Love and Hate
Columbia / 1971