Queens of the Stone Age - Villains [2017]
Kada posmatrate karijeru Josha Hommea, kada pročitate njegove intervjue, i na kraju kada slušate muziku koju stvara, stičete utisak da je on osoba koja u potpunosti zna šta želi, da je svoj put zacrtao još na samom početku karijere i da se toga drži doslovce. Pomalo više deluje kao neki biznismen nego rock zvezda, kome je muzika pre svega posao kojim sebi zarađuje za život. Pa čak i da je tako to je jedan veoma profesionalan stav kome se ništa ne može zameriti.
Uticaj Hommea je nemoguće ne primetiti u muzici u poslednjih deset godina. Nakon šestog albuma „..,Like Clockwork“ ( 2013) saradivao sa mnogim muzičarima, poput Iggy Popa na njegovom prošlogodišnjem albumu „Post Pop Depression“ ili Artic Monkeys na njihovom odličnom albumu „Humbug“, ali i veoma neočekivana saradnja sa Lady Gagom.
Sledeće godine, Queens of the Stone Age proslaviće tačno dvadeseto godina od objavljivanja njihovog istoimenog debi albuma. Iako je Homme imao vernu publiku još iz svog perioda sa Kyuss, glavni proboj na svetskoj muzičkoj sceni napravili su sa svojim trećim albumom „Songs for the Deaf“ (2002) koji je ujedno i njihov najbolji album do sada.
Sledeći album „Lullabies to Paralyze“ (2005), još uvek je koristio momentum koji su stvorili fantastičnim prethodnikom, kojim je bend samo učvrstio status jednog do najboljih gitarskih bendova na planeti. „Era Vulgaris“ (2008) je razočarao mnoge fanove, ali pre svega činjenicom da je od samog benda očekivano mnogo više, dok je sam nije bio katasrofalno loš, već, recimo prosečan. Usledila je pauza od 6 godina, tokom koje se Homme borio sa bolešću ali i radio na još jednom svom muzičkom projektu, bendu Them Crooked Vulture, sa kojima je objavio album.
Sa albumom „...Like Clockwork“ počinje nova era u karijeri benda. Iako je album, bar meni, bio znatno slabiji od prethodnih albuma, sa izuzetkom „Era Vulgaris“, sa ovim albumom postigli su odličan komercijalni uspeh, što je možda odraz upravo puta kojom Homme želi da vodi svoju karijeru.
„...Like Clockwork“ je na neki način ponovo pokrenuo karijeru benda i dokazao da za uspeh ne morate da imate izvanredan album, već samo onaj koji je dovoljno pristojan da se emituje na radio stanicama i televizijama što je ovaj album upravo bio.
Sa svoim sedmim albumom „Villains“ QOTSA su samo nastavili da se kreću u istom pravcu. Verovatno je to razlog što su izabrali Marka Ronsona, britanskog DJa i producenta koji je tokom svoje karijere uglavnom sarađivao sa muzičarima koji su na samom vrhu komercijalne pop muzike, poput Adele, Amy Winehouse, Bruno Marsom, Robbie Williamsom, Christinom Aguileraom. Odmah bi mogli pomisliti šta bio ovakav producent mogao doneti zvuku jednog gitarskog stoner rock benda kakav je QOTSA i koliko će njegovo petljanje sa zvukom uništiti jedinstven zvuk i energiju benda. Ne traba ni pominjati da je većina onih starih fanova koji Hommea prate još od benda Kyuss bila zgoržena ovom idejom ali treba biti iskren i priznati da je od tih stoner korena veoma malo ostalo u muzici QOTSA.
Ronson je upravo doneo ono što je bend želeo, zvuk je veoma čist i ispeglan, čak i zvuk uz koji možete da zaigrate, što apsolutno možete uz prvi singl sa albuma „The Way You Use to Do“. Homme, za sada uspeva da kreira pesmu koja može biti radijski hit koji će se naći na plejlistama zajedno sa bendovima poput The Killers ili Lady Gage, ali ipak da zadri sasvim dovoljno autentičnosti da ne potone u potpunu dosadu.
Sam album otvara “Feet Don’t Fail Me”, koja će obradovati sve one koje vole QOTSA sa početka karijere. I pored toga što je pesma bleda kada se stavi rame uz rame sa najboljim iz tog perioda, došli smo do stadijuma kada važi “daj šta daš”.
“Head Like a Hounted House” odskače od odstatka albumu svojom brzinom i energijom, pa i pomalo prljavom produkcijom. “Domasticated Animals” i ”Un-Reborn Again” su takođe veoma pristojne gitarske pesme kojima čak ni najizbirljiviji fanovi ne mogu mnogo toga zameriti.
Verovatno nećemo nikada doživeti da QOTSA stvore album dostojan „Songs of the Deaf“ ili „Rated R“, ili nečega sličnom onom što je Homme radio sa Kyuss, što je meni lično bolje od svega što je radio ksnije na svim svojim projektima. Sa druge strane oni nisu nikada stvarali ni strašno loše albume, već samo albume koji deluju bledo kada se uporede sa pomenutim remek delima. QOTSA su dalje veoma gitarski orjentisan bend, nije su drugačije ni moglo očekivati, i još uvek imaju dovoljan broj veoma pristojnih pesama koji bendu mogu da zadrže veliki broj publike koji Hommea prati još od početka 90ih.
“Villains” je primer kako se pravi jedan dobar mainstream album, koji vas neće u potpunosti oduševiti ali ni razočarati, i koji vam može doneti mnogo nove publike i prodati mnogo kopija. I to je upravo ono u šemu je Ronson pomagao. Izvukao je zvuk benda iz klišea produkcije rock albuma, dao je dovoljno mesta svakom od instrumenata, bas je masivan, gitare čvrste , bubanj snažan. QOTSA i Homme su sada duboko u mejnstrim vodama i žele da u njima ostanu. Da li će to biti na uštrb kvaliteta muzike koju je Homme stvarao od početka karijere pokazaće njihovi sledeći albumi
