Crumbs [2015]
Ova minijaturna postapokaliptička avantura iliti sci-fi ljubavna priča u špansko-finsko-etiopskoj produkciji, u celosti snimljena u Etiopiji, bavi se problemima novog sveta nastalog nakon što je neka vrsta rata uništila planetu. Sve što se dogodilo ostavilo je totalni talog pop-kulture. Likovi se mole u mini svetilištu Majkla Džordana, Vlasnik prodavnice se divi figurici nindža kornjače, glavni “junak” nosi ploču Majkl Džeksona "Dangerous"…
Kendi, (Daniel Tadesse) provodi dan skupljajući razne stvari i izbegavajući lopove, uključujući jednog koji nosi gas-masku i oznaku nacista. Kendi živi sa svojom velikom ljubavi Birdi (Selam Tesfaie). Kada Birdi primećuje da stara, ruinirana kuglana počne da funkcioniše samostalno, Kendi kreće, s plastičnim mačem igračkom kakve možete videti po pijacama, zakačenim za pojas, na misiju , ispitujući vešticu (Shitai Abreha) i, zašto da ne, i čudnog Deda Mraza (Tsegaie Abegaz).
Ovaj debitantski film španskog režisera Migela Llansoa ne može se pohvaliti jakom produkcijskom podrškom, ali ima onaj dobro poznati i prihvatljivi lo-fi (vezan za naturščike) šarm i humor. U velikoj meri, gospodin Llanso izvlači neke izvanredne kadrove, poput scena na pruzi koja ide preko tanke linije kopna između vodenih površina. U trajanju jedva više od jednog sata, ova priča, naizgled besmislena parodija na trenutne masmediološke vrednosti i kulturna stramljenja, može se slobodno svrstati među zanimljiva dela na polju iracionalnog teatra i nečega što je Jodorovski radio na počecima svoje karijere.
Sa budžetom od zaista, za prilike moderne kinematografije, više nego skromnih 225 hiljada dolara i veoma dobrim izborom skoro pa vanzemaljskih lokacija u Etiopiji (napušteni grad Dalol npr.), ova, u osnovi jako jednostavna ljubavna priča dobija jedan egzotični i iracionalni omotač koji odlično prijanja.
Takođe, dodatni vanzemaljski efekat u intenciji reditelja da nam dočara poreklo glavnog junaka, gde on smatra da potiče iz svemirskog broda koji, kao npr. u filmu District 9, lebdi nad pejzažom i proizvodi neki metalni zvuk kao da se aktivirao, ne remeti ni u kojoj meri ovo nadasve otkačeno i jedinstveno delo moderne kinematografije.
Sigurno nije unikatno, gledali smo slične stvari tokom dugog niza godina i navikavali se na razne bizarnosti i lomljenje tabua ali, uvek i iznova se radujem nekom hrabrom potezu i pomeranju granica na polju naučne fantastike - ako je uopšte možemo nazvati tako. Film definitivno nema jasno određen žanr, svi elementi su tu ali ujedno i nisu …
Crumbs ili “mrvice” - misleći na ostatke jedne civilizacije nakon neke vrste rata koji je totalno unazadio planetu, prateći Ajnštajnovu teoriju da će se “sledeći rat, posle III svetskog rata, voditi kamenjem”, bavi se kritičkim osvrtom na stvari koje će zapravo ostati iza nas.
U ovom delu to su te “mrvice” koje su zapravo bile i najzastupljenije u pop kulturi današnjeg vremena a koje su doživele masovnu industrijsku proizvodnju.
U “novom svetu” u kome se dešava radnja filma, te “mrvice” se uzdižu na nivoe božanstava i zamenjujući idolopoklonstvo današnjice, iz naše perspektive, deluju kao svojevrsna komedija, posebno kada se u intimnim molitvama na jednom mestu pomenu Stiven Houking, Džastin Biber i Majkl Džordan koji su klasifikovani kao sveci.
Dodao bih i da se veza sa jednim od glavnih stubova postulata naučne fantastike (govorim o filmu “Stalker” Andreja Tarkovskog) može jasno videti u korišćenju sekvence Bahove muzike u finalnim scenama i da je ovo zaista jedno neočekivano dobro kinematografsko delo i debi na rediteljskom planu koji nije razočarao već, naprotiv, ostavio dosta prostora za razmišljanje.
