Fleet Foxes - Helplessness Blues [2011]
Fleet Foxes, šestočlana grupa iz Sijetla, objavila je ove godine svoj odličan treći album "Crack-Up" , koji je naslednik njihovog fantastičnog drugog albuma "Helplessness Blues" kojeg bi se valjalo podsetiti sa vremena na vreme. Njihov istoimeni debi iz 2008. godine je samo u Velikoj Britaniji prodat u preko pola miliona primeraka, što je samo jedan od razloga zbog kojih su proveli oko godinu dana u spremanju svoje druge ploče. Pevač Robin Pecknold je otišao toliko daleko, rekavši da mu je vreme posvećeno ovoj ploči narušilo zdravlje i prouzrokovalo svađe sa devojkom, koje su rezultirale raskidom.
Na sreću ljubitelja ove grupe, ispostavilo se da su ta Robinova odricanja i te kako imala smisla, pošto album „Helplesness Blues“ gotovo da nema mane. Muzički, ova ploča je logičan nastavak njihovog debija, što znači da ćemo i dalje uživati u akustičnim pop melodijama koje su na tragu muzičara kao što su Bob Dylan, Neil Young, Simon and Garfunkel, odnosno grupa „Beach Boys“ i „The Band“. Tekstualno, „Helplessness Blues“ je mnogo zreliji nego prvenac i na njemu Robin Pecknold još češće preispituje svoj život. Tako u stihu uvodne pesme „Montezuma“ čujemo ovog dvadesetpetogodišnjaka kako se glasno pita: „Sada imam više godina nego što su moji roditelji imali kada se rodila moja sestra. Šta li to govori o meni?“.
I pre nego što je album zvanično objavljen, počeo je da dobija veliki prostor po belosvetskim muzičkim medijima, što je samo jedan od mnogobrojnih pokazatelja o kakvom je biseru reč. U majskom izdanju britanskog mesečnika „Uncut“ , pored naslovne, „Fleet Foxes“ su dobili čak 10 unutrašnjih strana. Osim Boba Dylana, retko koja grupa ima takav tretman u ovom uglednom časopisu.
Kada se ovog leta budete spremali za more pitajući se kakvu muziku da ponesete, teško da ćete iz pop produkcije od početka ovog veka naći adekvatniji album od ovog. Još od grupe „Crosby, Stills, Nash & Young“, lako pamtljive melodije, zarazni refreni i kristalno jasne akustične gitare su prva asocijacija na sunce. No, čak i ako ste zimski tip, ako to već niste uradli, preslušajte „Helplessness Blues“. Ovakvi albumi se ne snimaju svake godine, a sada više od šest godina od objavljivanja jasno je da je "Helplessness Blues" jedan od muzičkih dragulja koji su veoma retki i vanvremenski, i bez kojih bi svet muzike bio mnogo siromašniji.
Tekst objavljen u časopisu Politikin Zabavnik
