Strand Of Oaks - Hard Love [2017]
Tim Showalter je na svom prethodnom albumu Heal iz 2014. stao licem u lice sa svojim najvećim strahovima, gubicima i tugom i uspeo da ih pretvori u pesme. Ovo je dovelo do očekivane katarze, ali je njega samog ostavilo sa pitanjem sa kojim se sreće svaki muzičar posle albuma na kome je dotakao svoje najintimnije emocije - kuda dalje? Kako na ovo pitanje nije moguće dati jednostavan odgovor, pustio je da rešenje pronađe njega, odnosno odlučio da provede određeno vreme na turneji i da vidi kuda će ga to odvesti. Preslušavanje njegovog najnovijeg albuma nam govori da je doneo pravu odluku i da je jednosmerni dekadentni život na četiri točka bio upravo ono što mu je trebalo.
Hard Love se muzički razlikuje od prethodnih albuma, ali uspeva da precizno zabeleži ono čemu se Strand of Oaks približio u svojim live nastupima - space psychodelic r'n'r folk spektakl. Prve dve pesme, "Hard Love" i "Radio Kids" imaju zvuk koji podseća na čudni sudar The Flaming Lipsa (iz poznih 90ih) i The Replacementsa. Sa druge strane,“On the Hill” i “Taking Acid and Talking to My Brother” su usporene melodije sa granice svesti koje pevaju o psihodeličnom buđenju. "Cry" je fenomenalna ogoljena melanholična balada, jednostavnog aranžmana. "Quit It" i "Rest of It" imaju proto-punk odnosno glam vibe koji iznenađujuće diže tempo na kraju ploče. Odstupajući od indie folk matrice u koju je, donekle nepravedno, bio svrstavan, Strand Of Oaks je uspeo da se sonično približi bendovima kao što su Primal Scream i The Verve. Činjenica da se ne radi o prostom kopiranju, već da se do ovoga došlo evolucijom iz postojećeg zvuka, daje ovom albumu dodatni kredibilitet i težinu a u isto vreme predstavlja dašak svežine na učmaloj r'n'r sceni.
