Homeland
Negde na samom početku šeste sezone tv serije “Homeland”, stigla je inofrmacija da je ova serija dobila zeleno svetlo za još dve sezone nakon tekuće. Prvo što mi je proletelo kroz glavu bilo je – Zašto?
Iako sam uživao u svih prethodnih odličnih pet sezona, nekako mi se činilo da su na pragu da počnu da ponavljaju ono što smo videli u proteklim sezonama, tokom kojih su potrošili sve moguće neprijatelje muslimanskog porekla koje su scenaristi mogli da kreiraju koristeći kao inspiraciju njihove pandane u realnom svetu. Bile su tu vođe terorističkih organizacija, domaći teroristi, razni gospodari rata, Iran, Avganistan, Pakistan, razni nepošteni hakeri i domaći teroristi, kao oni u petoj sezoni koja se dešavala u Berlinu. Posle prve dve epizode izgledalo je baš tako, kao da ponavljaju već viđeno, i zanimalo me je kako misle da priču koju su započeli razvuku na 13 epizoda.
Nakon odgledane poslednje epizode moram da priznam da je, bar meni, ovo bila najteža sezona za gledanje. Ako neko pomisli da je ovo zbog toga što je loša vara se, meni je šesta sezona najbolja do sada.
Radnja kreće u Njujorku, gotovo godinu dana nakon sprečavanja terorističkog napada u Berlinu. Na kraju poslednje epizode prethodne sezone ostavili smo Carie da sedi pored kreveta Petera Quinna, koji je u komi koja je nastala kao posledica trovanja sarinom. Naravno da je glavno pitanje za sve ljubitelje ove tv serije bilo je da li je Peter Quinn, karakter koji je postao omiljen tokom prethodne četiri sezone, živ i zdrav. Odgovor dobijamo već u prvoj, živ jeste, a zdrav... pa, ne baš.
Vrlo brzo postaje jasno da su kreatori ove serije napravili zaokret pri stvaranju ove sezone, pre svega jer neprijatelja više nisu tražili spolja već unutra u okviru samih Sjedinjenih Američkih Država i u samom vrhu establišmenta. Ova sezona pratila je donekle politička dešavanja iz realnog života. Jedan od glavnih likova u ovoj sezoni je Elizabeth Keane (Elizabeth Marvel), novoizabrana predsednica Sjedinjenih Američkih Država. Ova tv serija snimana je u peroidu pre američkih predsedničkih izbora. Elizabeth Keane je predstavljena kao nova, progresivna snaga koja iz korena želi da promeni SAD, a pre svega tajne službe, i njen lik je možda donekle odgovarao imidžu koji je Hilary Clinton ( koju je gotovo ceo svet već video kao novo predsenika SAD ) pokušavala da stvori u svojoj kampanji. Samim tim kao neprijatelje u ovoj sezoni vidimo retrogradne snage, koje ne bi želele ništa da menjaju i koje ne prezaju ni od čega da bi izvršile svoje ciljeve. Kao glavno oružje ti “mangupi” koriste marketing i socijalne mreže, ili bolje rečeno zloupotrebljavjaju iste. Pravu moć socijalnih mreža i marketinga imali smo prilike da vidimo i u realnom svetu u nekim veoma iznenađujućim političkim događajima koji su potresli svet prethodne godine , pre svega mislim na Brexit i pobedu Donalda Trampa, tako da je izbor teme pogodio pravi trenutak, kao i otvoreno prikazivanje moći koju zloupotreba ova dva aspekta modernog društva pruža.
SAD su, na prvom mestu svojom politikom, stvorili sebi sasvim opravdan negativan imidž širom sveta. CIA je svakako na vrhu najomraženijih organizacija u službi vlade SAD. Tokom godina “Homeland” je doživljavao mnoge negativne kritike da je u službi kreiranja pozitivnog imidža upravo te službe, što je, ako ste gledali prethodne sezone, konstatacija koja nikako ne stoji. Samim tim, i zaokret koji su kreatori ove tv serije napravili u ovoj sezoni je na neki način očekivan i pripremao se veoma dugo, a kako i ne bi kada je u priči jedan tako “mutan” lik kakav je Dar Adal, koga glumi fantastični F. Murray Abraham. Claire Danes i dalje svojom glumom nosi ovu seriju. Ako sam imao sumnje da će opstati kada cela radnja padne na Danesovu, što se desilo nakon treće sezone, već u četvrtoj sam u potpunosti bio uveren da je ona ključ za uspeh. Ono što nikada u ovoj tv seriji, pa ni u ovoj sezoni niste videli to je poptuno ispravan i moralno čist lik. To, svakako, nije slučaj sa Carrie Mathison. Njen nadimak “Drone Queen” sasvim dovoljno govori o njenoj reputaciji i teretu koji ovaj lik mora da nosi na savesti. Uz to dodajte da je ona direktno odgovorna za sve što je zadesilo jadnog Pitera Quinna, svi njeni postupci nakon napuštanja CIA se možda mogu posmatrati kao njeni pokušaji za neku vrstu iskupljenja. Tako da ni nju, ni Saula Berensona (Mandy Patinkin), ni u kom svetlu ne možemo posmatrati kao pozitivne likove, već možda kao najmanje zle u celoj priči.
Veoma brzo serija dobija svoj ritam. Odličnom režijom, scenarijom i pre svega glumom podiže tenziju, bez gotovo ikakvih akcionih scena, tokom svake epizode do tačke pucanja, ali je nikada ne prelazi, već se završava upravo u trenutku kada su emocije gledaoca preplavljene osećanjem nezadovoljstava i besa jer zlo pobeđuje. A onda vas ostavi u poziciji da morate do sledeće epizoda da čekate nedelju dana, tako da prilično zavidim svima koji će seriju gledati u jednom dahu.
Pored tužne činjenice da ćemo morati da se oprostimo od nekih omiljenih likova u ovoj sezoni, ni kraj ove sezone ne nudi nam zadovoljenje, ne u vidu hepienda jer je u modernom svetu to gotovo nemoguće, nego u saznanju da je bar na neki način dobro pobedilo a zlikovci izgubili. “Homeland” nikada nije nudio taj jeftini način podilaženja publici. Izraz lica Carrie Mathison i njen pogled usmeren ka Beloj Kući u daljini dovoljno govori o budućnosti budućnosti ove tv serije, a možda i o budućnosti ovog sveta.
