Japandroids - Near to the Wild Heart of Life [2017]
„Near to the Wild Heart of Life“ je treći album za Briana Kinga i Davida Prowsea, vankuverski dvojac poznatiji pod imenom Japandroids. Prvi album „Post-Nothing“ snimili su u leto 2008.godine o svom trošku sa namerom da ga takođe u svojoj režiji objave sledeće 2009.godine. U jesen te iste 2008.godine, obojica su stigli do zaključka da bend nema budućnost, i odlučili da prekinu sa radom. Doduše i dalje su ostali pri odluci da naredne godine objave album, ali bez namere da krenu u promociju nastupima i turnejom. U januaru 2009.godine bend je pristao da njihov debi album objavi nezavisna kanadska izdavačka kuća Unfamiliar Records, koja je bila veoma istrajna u toj odluci i pored prilično neizvesne budućnosti samog benda. King i Prowse, frustrirani činjenicom da je izdavačka kuća pokazala interesovanje nakon njihove odluke da prestanu sa radom, odlučuju da ponovo počnu sa radom na kraći period i krenu sa nastupima. Ono što verovatno ni oni sami nisu očekivali je da će njihov album biti dočekan odličnim ocenama među muzikom kritikom, što je usledilo potpisivanjem benda za znatno veću izdavačku kuću Polyvinyl Records Co, sredinom 2009.godine, koja je album objavila širom sveta. Odličan drugi album„Celebration Rock“ (2012), samo je potvrdio i još više učvrstio status benda u muzičkom svetu i obezbedio im mnogo fanova čirom sveta.
„Near to the Wild Heart of Life“ zvuči kao proizvod braka rocka 70ih i panka 80ih. Arhaični prizvuk rock and roll himni à la Thin Lizzy, spakovanih u dinamiku i energiju The Replacements je dominantan na ovom albumu. Sa svojim trećim albumom Japandroids nisu napravili neki radikalan iskorak u zvuku, već više deluje kao neka prirodna progresija u odnosu na „Celebration Rock“. To može da se oseti već odmah na naslovnoj pesmi koja otvara ovaj album, kao i na drugoj „North East South West“ . Gitara nije više toliko „prljava“, Kingov glas je čistiji, a bubanj Davida Prowesa, iako na momente frenetičan kao nekada, ipak ne toliko snažan, ali ipak obe pesme su stvorene prema već isporbanom, uspešnom receptu sa prethodnih albuma. Novi momenti u zvuku Japandroidsa je elektronika, doduše minimalna u „Arc of Bar“ i akustična gitara na „In a Body Like a Grave“, i potpuno za njih atipična „I'm Sorry (For Not Finding You Sooner)“. „Midnight to Morning“ je savršen gitarski hit, odlična melodija, refren koji se lako pamti, ova pesma jednostavno poseduje sve kvalitete jednog stadionskog hita.
Kingovi stihovi na ovom albumu su ipak doživeli najveći pomak u odnosu na prethodna dva albuma. Dok su ranije njegove pesme bile obojene melanholijom i nostalgijom za prošlim vremenima, na ovom albumu King je romantičan i okrenut sadašnjosti, što je bez sumnje refleksija promena u njegovom životu tokom petogodišnje pauze.
„Near to the Wild Heart of Life“ je pre svega dobar rock’n’roll album, i možda nije žestok kao „Celebration Rock“ ali ipak je korak napred i sa sobom donosi varijacije i dubinu u prepoznatljivom zvuku. U svakom slučaju je veoma dobar povratak na muzičku scenu nakon pauze od pet godina i odličan dokaz da su Japandroids bend od kojih možemo očekivati još dobre muzike u budućnosti.
