case/lang/veirs - case/lang/veirs [2016]
Na nekih petnaestak minuta od moje kuće, odmah preko brda, nalazi se jedna mala dolina. Volim da tu šetam sa svojim psima. Šuma na njenom vrhu stvara prirodni zid, i daje vam osećaj izolovanosti i mira od gradske buke i prljavštine. Šetajući danas po obodu padine, kroz špaliere onoga što su pre tridesetak godina bili dobro obrađivani vinogradi, a danas jedan skriveni kutak divljine za sve one koji bar na trenutak žele da pobednu iz sveta betona, slušao sam album koji ne samo da je, bar meni, najbolji ove godine, već jedan od najboljih koje sam čuo u svom životu. Kada vas neko umetničko delo toliko obuzme svojom lepotom, stvara u vama veoma kompleksna osećanja koje po nekad ni sami ne prepoznajete a kamoli još da pronađete reči kojim bi ih opisali. Jednostavno morate da čujete i prepustite mu se u potpunosti.
Ovaj album je objavljen još pre nekoliko meseci, ali ja sam ozbiljno uspeo da mu se posvetim tek poslednjih nekoliko dana. Kada vidite ko stoji iza ovog albuma, možda i neće biti iznenađenje kvalitet i lepota ovog albuma. Neko Case je već četrnaest godina, od trenutka kada sam čuo njeno remek delo, album „Blacklisted“ jedan od mojih omiljenih muzičara. Do sada u karijeri ona ima preko 15 albuma. Većina od tog broja su solo albumi, a nešto je i sa raznim bendovima, od kojih su najpoznatiji The New Pornographers, sa kojima je snimila šest albuma. Verujem da svakome koga iole zanima muzika, nije potrebno posebno predstaljati k.d. lang. Ona iza sebe ima 12 studijskih albuma jedan soundtrack, živi album, razne kompilacije i saradnje sa drugim muzičarima. Laura Veirs je meni bila uglavnom nepoznata pre ovog albuma. U svojoj karijeri do sada ima 9 solo albuma. Veliki deo pisanja stihova dopao je Lauri Veirs. Njen suprug Tucker Martine je svirao gitaru, skupio sve muzičare koji su učestvovali u snimanju albuma i producirao ga.
Još od prve pesme „Atomic Number“ jasno je da imamo zadovoljstvo da slušamo album retke lepote. Bogat alt k.d. land, delikatan sopran Laure Veirs i prepoznatljiv savršen moćan glas Neko Case, prepliću se i savršeno dopunjuju i uklapaju u prelepim harmonijama kao i elementi sa istim atomskim brojem, o kojima kao sinonimu za dve srodne duše, pevaju u ovoj pesmi. Lako je pogoditi koja o njih stoji iza koje pesme. „Delirium“ zvuči kao najbolje pesme koje je Neko Case ikad stvorila. Isto važi i za „Honey and Smoke“ i „Why Do We Fight“ kada je k.d. lang u pitanju. Veoma su retki momenti u muzici kada se zaljubite na prvo slušanje ono što čujete. Meni se to desilo do sada par puta. Prvi put je bio glas Hope Sandoval i bend Mazzy Star. Poslednji put, bar za sada, je u pesmi „Song for Judee“ , koju je u potpunosti otpevala Laura Veirs. Njen delikatan i kristalno čist vokal, nošen savršenim melodijama budi u vama toplinu i čini da svet oko vas lepšim nego što jeste, makar za jedan kratak trenutak. „Best Kept Secret“, savršeni ala Camera Obscura pop sa divnim gudačkim aranžmanima i blagim dodatkom zvuka Nešvila, i „Supermoon“ su najbolji primer za to. Savršena kohezija ove tri umetnice prisutna je u svakoj pesmi, kao i albumu u celini.
Doživljavanje muzike zavisi od mnogo činioca, naše ličnosti, afiniteta, trenutnog raspoloženja i situacije u kojoj se nalazimo dok je slušamo, i potpuno je subjektivna stvar. Meni je godina počela ovim albumom i spoznajom da se pravi, iskreni trenutak sreće i zadovoljstva uglavnom krije u jednostavnim stvarima, kao što je šetnja usamljenom dolinom sa svojim najvernijim prijateljima uz predivnu muziku. Ako do sada niste slušali ovaj album dajte mu šansu ko zna gde može da vas odvede.
