Alice Through the Looking Glass [2016]
Oct 24, 2016
Alice Through the Looking Glass
Walt Disney Pictures
Režija:
James Bobin
Scenario:
Linda Woolverton
Uloge:
Zemlja proizvodnje:
USA
Jezik:
engleski
3.0
Alisa se opet (nažalost) vratila na veliki ekran, ovog puta značajno odrasla. Ludi Šeširdžija je opet u nekom bedaku i ona mora (čujte, mora...) da ga spase ali ovog puta neće upasti u žečiju rupu već proći kroz ogledalo kako bi ukrala vremensku mašinu i pokušala da spreči neke nesrećne događaje pre nego se dogode. Možda vam kratki sinopsis zvuči trivijalno, ali ustvari on to i jeste.
Od samog početka pa do samog kraja ovog filma za... teško je reći i za koju je tačno populaciju namenjen jer su mi se klinci uspavali posle pola sata, ostajete začuđeni magijom gluposti koje glavni karakteri, inače veoma talentovani ljudi u osnovi, čine kako bi vas iole nagnali da izdržite sledećih nekoliko minuta.
Za potrebe ovog debakla od filma, Tim Burton se "sklonio u stranu" i prešao u producentske vode (žao mi je Tim, nije ti uspelo). Ostaje žarka želja kod gledaoca da Alisa, kada se u jednom momentu dočepa vremenske mašine, ode u 2007.godinu i ubedi ekipu oko Tima Bartona da ne kasapi ono malo što je ostalo netaknuto od čarolije originalnog dela "Alisa u Zemlji Čuda".
Ipak, to očigledno nije uspelo i ostalo je banalizovanje i dalja degradacija Alise i njenog psihološkog pejzaža kroz milje i milje besmislene CGI masturbacije na svakom milimetru filma, veštačkih boja, neubedljivih karaktera i scenografija. Sve je usmereno ka tome da vam predstavi senzacionalan osećaj magije i čudesa izmišljene zemlje ali toga nema ovde. Ostalo je samo fabrikovano đubre koje nema ni 2 posto originalnog dela Luis Kerola i koje, u najmanju ruku liči i ima sve osobine nama mrskog izraza "blockbuster", dela mašinerije, kakva je upravo i skalamerija kojom se kontroliše vreme u filmu a koja, u slučaju Holivuda, služi kao mašina za pravljenje para.
Osećam se duboko uvređen ovim filmom jer na ovakvim primerima postaje očigledna činjenica da mnogi mali ili srednji projekti i nezavisni reditelji sa sjajnim idejama ostaju bez fondova usled furanja ovakvih priča i materijala. Ovo je teritorija gde umetnost više nije umetnost već postaje klasična otimačina i prevara.
