GistroFM: Sve te male večnosti
Nekada je čoveku najpotrebnija pomoć između ponoći i jutra. Tu ne mislim na apneu koja prekida san, već na javu. Ljudi koji bi pokušali da ti pomognu tada spavaju, ako si stariji od 40 hitna pomoć nema slobodnih vozila, a pogrešne odluke na raskrsnicama nikada ne peku jače nego tad. Srećom, tu je muzika. Za nju sve što treba da uradiš je da negde stisneš play. Istina je da nekih noći uživam u životu, nekih spavam k’o top, a kad dođu one najcrnje, imam proverenu ekipu muzičara koji uskaču u pomoć.
Jedan od njih je pre skoro četiri decenije napisao stihove “Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva / Čim malo usporim, stignu me davna prokletstva / To su samo momenti, lošim vetrom doneti / To su samo male večnosti”. Ta pesma je moj prijatelj taman toliko koliko postoji. Ona mi je gaza na rani, ona mi daje disanje usta na usta, ona mi je nitroglicerin u grlu, ona mi je hladna kisela u avgustu, ona mi je ruka u tami. Osnovano sumnjam da neka jutra ne bih dočekao da mi nije bilo nje. Njen autor je za mene najveći pesnik na maternjem jeziku, čovek pred kojim gotovo svačiji stihovi izgledaju kao poezija u pokušaju i neko čije pesme su deo mog života od kada znam za sebe. On se zove Đorđe Balašević i u četvrtak će se obeležiti celih pet godina kako nije fizički sa nama. U to ime, a i u svoje, kao zahvalnicu za to što me nikada nije pitao “koliko je pacijent star”, današnji Gistro FM počinje pomenutom pesmom koja mi je u pet njegovih najdraži. Samo on je mogao da to ogromno prostranstvo, koje je tako teško verbalno objasniti, nazove male večnosti. Zato se ova epizoda zove Sve te male večnosti.
Na mojoj polici ploča, gde je Balašević, tu je i Arsen Dedić. Njihove šansone nisu bile na francuskom, a zvuče lepše od mnogih na koje su se ugledale. Današnji Gistro evergreen je Arsenovo izdanje Kinoteka iz 2002. Ako želite album koji dočarava atmosferu pustih ulica u kišno nedeljno pre podne, zvuk escajga što odzvanja u praznoj sobi i album koji se obraća direktno vremenu, ponosno i bez straha, sve ćete to pronaći na Kinoteci. Iako je prošlo četvrt veka od tog albuma, on je podjednako aktuelan kao onomad. Mi smrtnici nismo zaštićeno od mača vremena, ali kada su u pitanju Arsen i Đorđe, njih dvojicu vreme može samo da povuče za onu stvar.
Četvrt veka je prošlo i od početka emitovanja radio emisije Pop depresija Ivana Lončarevića. Tačnije, taj jubilej pada sutra, 16. februara. Tim povodom, Ivanova izdavačka kuća (koja se zove isto kao i emisija) sutra objavljuje kompilaciju Zrnce na kojoj ćete čuti desetak novih i nikad pre objavljenih pesama, raznih savremenih domaćih muzičara koje Ivan već godinama pušta. Ja sam izabrao dve (jednu sviraju Sitzpinker, drugu Pavle Popov) i koristim ovu zgodu da Ivanu čestitam jubilej, uz želju da mu drugih 25 godina emisije prođu jos opuštenije i rasterećenije.
U ovoj Gistro FM epizodi vas čekaju čak 4 albuma nedelje: švedsko psihodelično pop soul čudo Dina Ogon, devojka iz Dablina Ajlbi Redi sa njenim divnim break up albumom, njujorški instrumentalni soul bend The Olympians i Holanđanka iz Engleske Tesa Rouz Džekson, čiji nežni The Lighthouse ne prestajem da slušam danima. Tu su još novi singlovi za Flea, Endrjua Birda, Bonija Prinsa Bilija, Kevina Morbija, a po emisiji se vrzmaju i The Beach Boys, Pol Enka, Stereolab, Alabaster DuPlume i mnogi drugi.
Neke Gistro FM epizode su malo više moje od nekih drugih, a ova današnja je baš takva. I kiša joj ne može ništa.
