GistroFM: Home is a State of Mind
Jednom sam nekome bio dom. Onda se ispostavilo da sam zapravo seronja kome njegov karakter lupa šamare kako stigne i od tog doma nije ostalo ni d. Jednom sam mislio da mi je dom ovde, a onda sam otišao na drugi kraj sveta i shvatio da je dom samo tamo gde se vreme prilagođava tvojoj odeći i da ta troslovna reč ima mnogo više veze sa psihologijom nego sa geografijom. Jednom sam mislio da je meni neko bio dom. Onda se ispostavilo da taj dom nije imao ni vrata, ni prozore, a ni baš nikakve veze sa istinom i ljubavlju, pa sam samo dobio ono što sam odavno zaslužio. Jednom sam mislio da je dom u drugim ljudima i bilo mi je potrebno skoro pola veka da skontam da je on zapravo u meni.
Dom je tamo gde ne navijaš alarm na telefonu, gde ti je toplo i kada ne radi grejanje, gde muzičar produži solažu dok se ne setiš refrena, gde je krevet udoban bez obzira na stanje u kome se nalaze federi, gde su ljudi koji nisu hendikepirani po pitanju voljenja i davanja, gde komšijski pas laje na ceo kraj osim na tebe, gde nikome ne smeta što zarađuješ novac radeći ono u čemu si najbolji, gde čuješ morske talase iako more vidiš samo na slici, gde lično ne poznaješ nikoga ko iza leđa prekršta prste dok ti nešto obećava i tamo gde se osećaš slobodnije od one ptice sa kojom se identifikuju ljudi slični tebi, ali i oni koji slobodom doživljavaju samo slobodan dan na poslu i neobavezno jebanje sa strane, misim na istu onu pticu o kojoj je pevao Leonard Koen.
Dom je stanje uma i može biti gde god požeiš da bude, sa kim god poželiš da bude i ne dozvoli nikakvim šibicarima, ni prodavcima magle da te ubedi u suprotno. O tome govori jedna pesma iz današnje Gistro FM epizode, a kako je izvodi Australijanac koji godinama živi u Nemačkoj, valjda on zna ponešto o tome.
Jedan od tri albuma nedelje je sjajno novo izdanje subotičkog benda Wooden Ambulance, a kada je u pitanju domaća muzika danas još slušamo nove pesme za Veliki prezir, beogradsku grupu Antarktik, a najaviću i decembarske koncerte Jarbola u Beogradu. Gistro evergreen je fenomenalni album Vana Morisona iz sredine osamdesetih, meni jedan od pet njegovih najlepših. Ta ploča No Guru, No Method, No Teacher je moje detinjstvo, moja prošlost, sadašnjost, prohujala leta, propuštene prilike, pogođene trojke bez koske i gde god da ga pustim, to mesto ima velike šanse da postane dom. Pored toga u ovoj epizodi vas čekaju još Slowdive, prva pesma sa novog solo albuma legendarnog RHCP basiste koji se zove Flea, stara pesma Nika Kejva u novom ruhu, Maks Rihter, Wayes Blood, Bil Fej, The Delines, American Music Club i mnogi drugi.
Zagrlite ljude, odjavite greške, pojačajte muziku koja vam prija i napravite dom od svakog mesta od kog vam se ćefne.
