Po nekom sličnom ovakvom kišnom danu sam pre mnogo godina prvi put čuo pesmu Pictures of You grupe The Cure. Htedoh reći da sam se tad osećao kao da mi nisu bile sve ovce na broju, ali onda sam malo razmislio i zaključio kada pobogu jesu. Neposredno pre toga sam otkrio Slodwidive, My Bloody Valentine i Cocteau Twins, tako da mi je pesma muzički odmah legla. Ubrzo sam došao i do teksta (a treba imati u vidu da je sredinom devedesetih za to bilo potrebno nešto više od dva klika mišem) i odmah sam se pronašao u njemu. Sve te pesme koje govore o čežnji, o brkanju snova i realnosti ili o kišnim danima koji izgledaju kao da nemaju kraj, vazda su bile moje. I naravno da sam se zaljubio u nju. Kako nikad nisam bio neki hard core The Cure fan, ona mi je vremenom izmigoljila i dugo je nisam čuo. A onda sam joj se sticajem okolnosti opet vratio prošle nedelje i jednog popodneva sam je slušao nekoliko puta na repeat. Ništa nije izgubila od one magije, a fakat je da u međuvremenu ni ja nisam sazreo ni trećinu godina koje su prošle od tad. To je razlog zašto je baš ta stvar prva u današnjoj emisiji i zašto se zove po njoj.

Od noviteta, danas slušamo sjajni novi, četvrti album MJ Lendermana (gitarista benda Wednesday), verovatno njegov najbolji solo do sad, ali i potpuno magičnu ploču koju potpisuje danski duo Bremer/McCoy. Ako volite instrumentalnu muziku, onu koju vode bas i klavir, onu koja vas noću vozi i koja priča priče i bez teksta, ako vam se sviđaju Yo La Tengo ili švedski duo Svaneborg Kardyb, ovo je album koji ne bi trebalo propustiti. Isto važi za trio Nonekeen kog predvodi nemački pijanista Nils Fram. Kada su u pitanju pijanisti i novi albumi, tu je odlično novo izdanje Maksa Rihtera, zatim novi arhivski boks-set Nila Janga, novo, mahom spoken word izdanje za Mercury Rev, sveži album velike Lori Anderson, kao i odlično elektro džez izdanje Kanađana BadBadNotGood. Od klasika izdvajam malo remek-delo Krisa Ajzaka iz 1996. kog sam mnogo slušao ovog leta, a tu su Roj Orbison, Frenk Sinatra, Ivo Robić, Van Morison, Elvis Kostelo i Bart Bakarak, Wilco i mnogo toga još.

Neke kišne nedelje su kao poručene za ostajanje pod ćebetom, uz muziku što vas štiti od sveta koji bi vazda hteo da vas uzurpira na razne načine. Neke kišne nedelje su to da bismo im svima poručili da to neće moći baš tako. I ta na vrlo melodičan način.

Preporuka

share

share