Dekonstrukcija Dejmona Koperheda
Barbara Kingsolver „Demon Koperhed“
Laguna, 2023.
prevodilac: Marko Mladenović
Američki kutak započeo je novi ciklus književnih radionica, posvećenih istraživanju savremene američke književnosti i pozvao nas da budemo učesnici u ovom izvanrednom projektu centra. Ova sezona je počela romanom Barbare Kingsolver, Dejmon Koperhed, koji je već pronašao svoje mesto među srpskim čitaocima zahvaljujući srpskom izdanju idavačke kuće Laguna. Originalno, knjiga je objavljena 2022. godine. Roman je osvojio prestižne nagrade poput Pulicerove nagrade za fikciju, nagrade za fikciju ženskog književnog društva i nagrade Džejms Tejt Blek za memorijalnu književnost.
Dejmon Koperhed je roman inspirisan klasikom Čarlsa Dikensa Dejvid Koperfild, istražujući teme identiteta, porodičnih veza i ljudske otpornosti u suočavanju sa izazovima života u savremnom kasnokapitalističkom društvu. Kroz bogato ispričanu priču, Kingsolver nas vodi na putovanje koje nas suočava sa složenošću ljudske prirode i univerzalnim pitanjima postojanja u svetu u kojem dominiraju korporacije. Osim toga, ovaj roman može nam poslužiti u razmatranju književnih tehnika u percepciji književnih dela u savremenim književnim studijama.
U postmodernom dobu s nestrpljenjem smo očekivali da otkrijemo koji književni izraz će postati dominantan za buduće generacije. Eksistencijalizam, simbolizam – ovi moderni književni izrazi postepeno su se fragmentirali, samo da bi ponovo isplivali u postmodernom dobu kao struktura koja je prožimala sve prethodno dominantne književne epohe, stvarajući pravi galimatijas značenja i uticaja iz prethodnih književnih epoha. Možda iznenađujuće, književni stručnjaci su ostali zatečeni kada je novi milenijum doneo povratak realističkog proznog stila u igru, a autofikcija postala glavni izraz današnjice. Savremeni kritičari delovali su kao da su vratili sat unazad, okrenuvši se ka novoj istoriji ali sa postulatima prethodnih epoha, gde je fokus prešao sa šireg konteksta na individualne lične priče protagonista, uklopljene u vreme u kojem su ispričane – ali sa perspektivom vremena iz kojeg se tumače.
Na tragu Stivena Grinblata, koji je počeo da proučava renesansu i Šekspirova dela iz perspektive nove istorijske teorije, savremena proza sada se okreće istraživanju ličnih istorija kroz prizmu ljudskog postojanja u celini. Ovaj put otvara vrata obnovljenom istraživanju psiholoških pristupa, feminističkim čitanjima, političkim analizama i dubljim refleksijama o svim prethodnim epohama. Osnova tumačenja zasniva se na ideji da naše lično gledište proizlazi iz sociopolitičkog konteksta i nastavlja da se razvija kroz kontekst epoha.
U skladu s tim tonom, autorka Dejmona Koperheda koristi identičan sistem organizacije narativa kao Čarls Dikens, ali ovoga puta unutar okvira savremenog društvenog okruženja koje karakteriše dominacija multinacionalnih korporacija i struktura sveta prema merilima razvijenog kasnog kapitalizma. Ovo nam omogućava da istražimo sudbine marginalizovanih pojedinaca i posmatramo život pojedinca kroz prizmu ukupnog razvoja kapitalizma.
U tom svetlu, vreme je poremećeno u romanu, omogućavajući nam da razmišljamo o životu pojedinca u širem društvenom kontekstu, mešajući ga sa procesom lične identifikacije unutar našeg sopstvenog konteksta – naše lične istorije. Baš kao što Dejmon Koperhed nije samo priča o pojedincima, knjiga postaje odraz društva u kojem živimo, izazivajući nas da duboko razmišljamo o našoj ulozi u celokupnom tkivu postmodernog sveta.
Prvo ćemo ispitati kontekste na koje autorka organizuje radnju. Predstavljena nam je savremena Virdžinija i njeni trenutni društveni problemi. Dejmon Fields rođen je na jugozapadu Virdžinije (SAD) krajem 1980-ih; njegova majka, tinejdžerka, pripremala se za porođaj tako što je popila bocu džina, uzimala amfetamine i Vikodin. Glavni junak Dejmon je rođen prevremeno, čudom spašen od davljenja posteljicom, predodređenje da živi u marginalizovanim zajednicama siromašnih koji žive u prikolicama. Kada se njegova majka predozira, Dejmon je stavljen pod starateljstvo države, što dovodi do transformacije dečaka u robu koristeći postulate nove istorijske teorije, gde kapital postaje mera svih stvari.(naime postoje private kompanije koje se bave udomljavanjem dece bez roditeljskog staranja i u tome vide profit). Glavni junak je opsednut Marvelovim superherojima i crta svoje stripove. U petom razredu, slučajno radi u laboratoriji za proizvodnju metamfetamina. Konteksti prate zaplet Dikensovog romana, ali ovoga puta kontekst je obojen savremenim okruženjem koje ističe probleme današnjih SAD.
Poput Dikensa, Kingsolver pokušava da objasni glavnu tezu romana, kako se formira umetnička svest budućeg umetnika, kopirajući tezu prethodnih epoha da umetnost može pomoći u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja utelovljenog u društvenoj strukturi vladajuće epohe. Intelektualno i duhovno traganje koje je u osnovi oba romana nailazi na otpor u vidu značajnih problema. Za Kingsolver, to uključuje siromaštvo, hraniteljske porodice i starateljstvo kao oblik posebnog kapitalističkog ogranka, uklanjanje dece, porodično nasilje i nasilje u hraniteljskim porodicama, nedostatke američkog javnog obrazovanja, zdravstvene zaštite i agencija za brigu o deci. Ali njen primarni cilj je ogoljavanje kompanije Purdue Pharma, u vlasništvu Saklera, koji je značajno doprineo opioidnoj krizi kroz agresivnu (i spektakularno profitabilnu) promociju OxyContin-a. Dejmonova priča o zavisnosti tako postaje neizmerno važna, koristeći postulate dikenskog realizma, kroz novohistorijski narativ, stičete utisak da dok čitate, suočavate se sa novinskim člancima sa autentičnim pričama, koje prevazilaze ne samo američku društvenu strukturu već se manifestuju i na univerzalnijem nivou.
Nakon što je povređen na školskom terenuza američki fudbal, potrebni su mu rendgenski snimci i magnetna rezonanca. Nažalost, mora da čeka tri nedelje na preglede. Recept za Lortab smatra se privremenim rešenjem. Ali jedno dovodi do drugog, gde je u centar narativa pitanje – mogu li siromašni priuštiti lečenje danas, i šta se dešava sa modernim sportom koji igrače i navijače pretvara u figure u kriminalnom i sumnjivom poslu savremenog ropstva i trgovine ljudima? On je guran u fudbal od strane svog trenera, ubeđen da uzima lekove protiv bolova od strane lekara, privučen fentanilom od strane svoje devojke, i uključen nesvesno u pljačku sa prijateljem. Opioidno izazvana zaboravnost je samo logički i depresivan vrhunac konteksta siromaštva danas.
Čitalac romana stalno se pita šta se menja kontekstualizacijom i uključivanjem teorijskih književnih pokreta u sam književni materijal. Dikensov roman počinje postavljanjem teze i naratora: Da li će se ispostaviti da sam junak svog života, ili će tu poziciju zauzeti neko drugi, ove stranice moraju to pokazati. Verzija romana Barbare Kingslover je značajno drugačija i prenesena je kroz objektiv nove istorijske teorije: Spasiti se ili biti spašen, to su pitanja – kaže Koperhed. Želiš da misliš da nije gotovo dok se ne okrene poslednja stranica. Jedan govori o volji, drugi o fatalizmu – nešto što možemo razmatrati unutar društvenog poretka različitih zemalja širom sveta danas.
Prvo ćemo ispitati tehnike koje smo primenili u postmodernizmu – to su bili postulati naratologije. Međutim, ako pokušamo da sagledamo Dejmona Koperheda unutar okvira postmodernističkog shvatanja, naići ćemo na prepreku. Na primer, njegova zavisnost predstavlja naratološku prepreku. Ona zahteva uključivanje volje – a to možemo učiniti samo kroz postulate nove istorijske teorije. Naime, on ne može prevazići prepreku dok ne prizove u sebi volju za promenom; ipak, ne može prizvati volju za promenom jer je teško oštećeni zavisnik. Neko će morati da dođe njemu u pomoć. Ovde dolazi do izražaja kontekstualizacija – jer osnova problema neće biti u rečenici kao u realizmu, već će glavni junak preko čitalaca tražiti pomoćnike ili ometajuće faktore za postizanje njegovog cilja iz konteksta društvenog okruženja, politike, okoline.
Prvo, potrebno je da primenimo psihološki pristup koji ćemo obojiti društvenim okruženjem kako bismo aktivirali te psihološke pristupe. Epizoda po epizoda, stavljamo Dejmona u okruženje koje će obojiti um tinejdžera. Dečak koji postaje toliko gladan da pojede čokoladicu nakon što je prošla kroz mašinu za pranje veša; dečak koji trpi egzistencijalno jer je ostavljen sam na ovom svetu, dečak koji postaje roba u sportu, dečak koji postaje broj u univerzumu multinacionalnih korporacija.
S druge strane, autorka je vešto uključila realističke tehnike u novoistorijski prizmu. Da bi roman bio katalizator za društvene promene danas, mora se osloniti na politički kontekst. Kroz kontekst, moramo voditi čitaoce ka mašti sposobnoj da zamisli buduće sociopolitičke kontekste koji još ne postoje. Ako bi Demon trebalo da replicira Dejvidov društveni uspon, možda bi morao postati – možda danas – zvezda reality TV-a koja postaje predsednik, prateći ideju umesto rečenice originalne priče.
Na kraju, Dejmon Koperhed se čitalačkoj publici ukazuje kao zanimljivo istraživanje savremenog realizma unutar okvira nove istorijske teorije, vešto spajajući naratološke postulate sa sociopolitičkim kontekstima. Kroz svoj narativ, roman podstiče čitaoce da razmišljaju o preseku ličnih borbi i širih društvenih sila, ističući složenost savremenog postojanja. Uključujući elemente i realizma i postmodernizma, autorka pruža nijansiran prikaz likova koji se suočavaju sa izazovima kasnog kapitalizma i društvene marginalizacije. Konačno, Dejmon Koperhed služi kao dirljiv podsetnik na moć književnosti da izazove kritičko razmišljanje o ljudskom stanju i inspiriše potencijalne puteve ka društvenim promenama.
Članak preuzet sa portala Book Hub.
