Jutarnja zvezda, Karl Uve Knausgor

 

Booka, Beograd, 2023.

 

Prevod: Radoš Kosović

 

Poslednji dani 2023. godine i prvi dani 2024. doneli su pravi književni izazov – novi roman Karla Uvea Knausgora pod nazivom Jutarnja zvezda. Od samog naslova, probudila mi se asocijacija na Miloša Crnjanskog i njegovo remek-delo Seobe. Posebno simbolika plave zvezde koja je na totalno drugačiji i neobičan način prožeta i kroz Knausgorovu priču.
Ako se setimo da kroz simboliku plave zvezde, Crnjanski otvara temu beskrajnog lutanja pod kolonijalnim silama, napuštanje poznatog prostora i traženja nade u nepoznatom, asocijacija će postati jasnija. Kod Crnjanskog, putovanje prema tuđem tlu nosi sa sobom i strepnju i nadu za boljem sutra, dok kod Knausgora naši čitaoci mogu naći sličnu simboliku ali u drugačijem istorijskom kontekstu (vremenu klimatksih promena, kraja kapitalizma, iscrpljenosti u upotrebi fosilnih goriva, zagađenja i sl.) – gde individua gubi kontrolu nad svojim životom i prepušta se tuđini neizvesne sudbine, nadajući se boljem. Međutim, početna intencija simbolike lutanja koja nam je poznata iz naše proze, prevazići će kolonijalne okvire i poprimiti obrise opštečovečanskog lutanja u metafizičkom poimanju univerzuma pred nejasnim novim dobom koje ne nudi optimistične perspektive za budućnost. Knausgorova ideja tu simboliku proširiće na put koji će naša seljenja voditi kroz mračne vizije poput one plave zvezde – Melanholije (planete na putu sudara sa Zemljom), koju nalazimo kod čuvenog skandinavskog režisera iz Danske – Larsa von Trira, pa sve do sličnosti sa još jednim njegovim filmom – Trirovim vizijama Danteovog pakla u Kući koju je izgradio Džek, nudeći nam širok spektar iskustava i uznemirujućih emocija budeći u čitaocima istinsko egzistencijonalno drhtanje.
Knausgorov roman prepliće žanrove poput realističkog romana, autofikcije, trilera, filozofije, religije i naučne fantastike, stvarajući tako pravi galimatijas novog proznog izraza. Ovaj roman postavlja temelje za istraživanje širokog spektra emocija i iskustava, odvodeći čitaoca na putovanje kroz različite dimenzije književnosti posmatrane u njenom totalitetu od postanka pa do danas.

Delo postavlja izazov ne samo kroz svoju kompleksnost i mrežu referenci, već i kroz sposobnost da iznova definiše granice književnog izraza, što Knausgor, čini mi se, pokušava od kada je stupio na svetsku književnu scenu. Čitalac se suočava s mnoštvom slojeva i dubina koje podstiču razmišljanje i interpretaciju. Ovaj roman je poziv na istraživanje i istovremeno podsticaj da se književnost sagleda iz novih uglova, hrabro koračajući u nepoznato i otvarajući vrata za nova otkrića u svetu književnosti.