Popečitelji u KC Gradu
KC Grad ispod Brankovog mosta nastavlja tradiciju odličnih svirki četvrtkom. Ovaj put na repertoaru su bili Popečitelji. Bend iz Prištine/Kragujevca čine braća Furunović Saša (gitara) i Goran (bas), kao i Radeta Vulić na bubnjevima.
Kako sam imao vremena, malo sam poranio na svirku, seo za jedan od stolova u zaleđu Kc grada, naručio pivo i promatrao publiku koja je pristizala. Obzirom da je bend formiran ’94 godine, nije me iznenadila generacijska mešavina među ljudima, tako da je bilo i vršnjaka braće Furunović, mojih vršnjaka koji su te 94te godine gledali Nindža Kornjače na RTB-u, do onih čiji se roditelji još nisu ni smuvali kada su se Popečitelji formirali.
Negde oko pola 10 bend se penje na binu i svirka kreće. Kao veliki ideolog lika i dela Dušana Kojića Koje, Popečitelji su mi legli na prvu. Histerična mešavina vaha sa gitare, uz nenormalan gruv basa proizvodi jedan fantastičan zvuk. Gledajući slike sa svirke, nisam našao ni jednu gde prsti Gorana Furunovića miruju, već su stalno mutni.
To nije do kamere, to je prosto do njegove tehnike sviranja koja je zapanjujuća. Obično u formaciji gitara-bubanj-bas očekujete da je bas ritam instrument, a gitara solo. Popečitelji su obrnuli igricu, te je bas taj glavni instrument, dok mu gitara pravi ritam pozadinu. Naravno, negde bi Goran vratio loptu Saši, pa je i on imao svoje trenutke da pokaže šta zna. Ne smem izostaviti ni Dušana Lazića koji bi jedini predah tokom svirke pravio kada bi brojao za narednu stvar. Čitav zvuk je toliko dobar i atraktivan slušaocu, da se nepostojanje vokala kao činioca u pesmama ne oseća, odnosno ne nedostaje.
Gospodina Koju nisam spomenuo slučajno, jer je on jedan od zaslužnih likova u istoriji ovog benda, te su mu omaž napravili izvođenjem Kilogrami, koju god da više verziju preferirate.
Teško je svirati drum ’n’ bass, a da ne zvučite repetativno ili monotono. Braća Furunović u tome uspevaju, te bi stvar tematski otišla od tradicionalnih melodija sve do Fank trenutka, pa nazad. Koristim termin drum ’n’ bass, uprkos tome što sa leve strane bine gledate Sašu sa crnom gitarom forme Telekastera. Stoga, ako bi ih svrstao u žanr, svrstao bih ih u baš taj.
Jedan odličan bend, jako zabavan, te mi je pomalo i krivo što nema više takvih bendova na domaćoj sceni, jer ovakvog zvuka treba više. Takve buke treba više, a buka je uvek u modi.
