Stroberiz, Tankman i MAR u Kuli
U petak, 20.05.2022. Kula u Cetinjskoj je imala pravi pravcati showcase kantautora. Kulu su zvanično otvorili Stray Dogg svojom tradicionalnom svirkom na dan zaljubljenih. U intimnoj atmosferi najmlađeg lokala Cetinjske, pred probranom publikom, Stroberiz, Tankman i Mar su održali sjajnu zajedičku svirku.
U danima kada je Beograd domaćin Final Four Evrolige, divnih događaja nije manjkalo, te je ovaj bio jedan od takvih.
Već na ulazu u Kulu, u njenom podnožju, posetioci su mogli da vide umetničku postavku Voždovačke galerije Bajka. Pošto bi se popeli na među sprat i uzeli osveženje, na samom vrhu se nalazila sobica u kojoj se odvijao glavni deo večeri. U ćošku postavljeno malo gitarsko Fender pojačalo, dok je pod bine bio preplavljen pedalama. Takođe vredi napomenuti da je u samom lokalu zabranjeno pušenje, te kao takav predstavlja retkost na Beogradskoj sceni.
Prva je na binu stala Anamarija Tumbas, poznatija kao Stroberiz. U majci Dark side of the moon, sa dukat žutim Gibsonom, subotička kantautorka je izvela niz toplih stvari. Samit nikada ispričanih priča, odnosno zbirka ponoćnih pripovedaka podeljenih između tebe, plafona i tišine spavaće sobe. Praćena semplom sa ritam mašine, lupovanom solo podlogom, Anamarija je nastupila kao one woman band. Posebno su se istakle stvari ,,Naopaka pesma’’ i ,,Ja tonem’’. Za par poslednjih stvari na bini joj se pridružila i Mar. Upravo ta drugarska atmosfera je dala potpun doživljaj ovoj večeri. Muzičari su se igrali, pevali i pričali jedni drugima sa bine.
Potom je na binu stao Tankman. Dvojac koji čine Goran Štrbo i Olivera Brlić, odlikuje folki prijateljski zvuk. Telekaster sve čini toplijim. Na momente Kejvovski, na momente kao Radiohead sa In the basement koncerta ili The National, Tankman je naglas govorio šta sve držimo duboko u sebi. Podeljeni su sumnja, strahovi, nesigurnosti, ali i nada, vera da ćemo uspeti da iščupamo ono najbolje i najlepše iz sebe.
,,I’ll never seek you again, And you won’t ever know...’’
Pre nego što su izveli ,,Hide (Don’t)’’ od benda smo mogli čuti mali inside info kako ući u zgradu Geneksa, a da te ne vide. Naravno, tajne se ovde neće odavati.
Poslednja, kao zvezda večeri, na binu se popela gošća iz Zagreba Marina Elezović – Mar. Za razliku od prethodnika, Marina je nastupila sa akustičnom gitarom, direkt zabodenom u pojačalo.
Savršena fingerpiking tehnika, viđena jedino kod Linzi Bakinhema iz Fleetwood Mac-a, namestila je posteljinu za Marinin predivan glas. Kula je stoga bila divan dom za nju, jer ste lako mogli da sednete na pod, naslonite rame na osobu pored sebe i uživate. Posle bi ste verovatno skrolovali telefon, u dilemi da li da pošaljete nekome poruku ili ne.
Sva tri autora su priča za sebe. Poput fragmenata filma ,,Night on Earth’’ Džima Džarmuša. Anamarija, Goran i Marina su nam stvorili nezavisnu sliku jedne iste večeri koja se odvija na više mesta. Dočarali su nam likove, samotnjake, koji insomniju leče tako što u tri ujutru sednu na ćošak kreveta, prebace gitaru preko kolena i otpevaju šta im je na duši.
