Otvaranje septembarskih izložbi u Kulturnom centru Beograda

Sep 02, 2020

Foto: Aleksandar Gligorijević - Signal

U skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom i njenim razvojem avgustovske izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene uz mere opreza u četvrtak, 3. septembra 2020, od 20.00 do 21.00. Kako bi se izbegla uobičajena gužvu zvaničnog otvaranja neće biti, a broj posetilaca je ograničen na najviše deset osoba u galeriji.
Kulturni centar Beograda apeluje na sve posetioce da budu odgovorni prema sebi i drugima i poštuju sve mere zaštite, kao što su nošenje zaštitnih maski, održavanje bezbedne razdaljine i što češće korišćenje dezinfekcionih sredstava. KCB nastavlja da prati situaciju i blagovremeno obaveštava publiku o eventualnim izmenama u programu.

U Galeriji Artget očekuje vas izložba autorke VANJE BUČAN koja nosi naziv SEKVENCE ISTINE I OBMANE. Izložba Vanje Bučan, nagrađivane slovenačke fotografkinje koja živi i radi u Berlinu, obuhvata fotografije iz 4 serije: Sekvence istine i obmane, Tražeći Sadika, Betonski cvetovi i Bestiarij.
O njima umetnički direktor Galerije Artget u 2020. Aleksandar Kostić, pored ostalog, kaže: To su režirane scene u kojima su pozadine i kulise nastale od fotografija koje je autorka zabeležila u prirodi i botaničkim baštama, a potom namerno nepreciznim i uočljivim kolažiranjem rekreirala u studiju, dodajući druge elemente ili aktere. Vanja Bučan kroz samu prirodu fotografskog medija kao apriori
istinitog, postupkom mimikrije klišeima ostvaruje i pokazuje revalorizaciju i moguću obnovu sveta. U naslovu jedne od serija, Vanja Bučan uključuje reč sekvenca koja, ako bi govorili u relacijama filma, predstavlja razumljivi kontinuum koji saznajemo iz niza odvojenih slika, prostora i trenutaka, neminovan da bi od tih različitih događaja i doživljaja formirali jedinstvenu priču. Ovde ne postoji uobičajeni tok pripovedanja, već uspostavljena alegorijska predstava, gde mesta i momenti grade kolažiranu paradigmu odnosa čoveka i prirode.

Vanja Bučan je diplomirala na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Hagu, na odseku dokumentarne fotografije. Posle studija se udaljila od dokumentarnog žanra u užem smislu i usredsredila na insceniranu fotografiju. Pre nego što je postala profesionalna fotografkinja studirala je sociologiju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani i aktivno učestvovala u ekološkom aktivizmu, što se jasno vidi u njenom umetničkom delu. Ona shvata fotografiju kao otvoreni medij, teren na kom može slobodno da izražava svoja gledišta i kritiku društva.

Iz serije Sekvence istine i obmane

Iz serije Tražeći Sadika

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, ( Knez Mihailova 6) otvara se izložba SIGNAL, a autor je Aleksandar Gligorijević. Pred nama je jedan novi umetnički objekt: nametljivo sveden, logička aporija, vizuelni pronalazak. Aleksandar Gligorijević je višedecenijskim opusom postavio zajednički imenitelj svoje jedinstvene umetničke metode. Umetnikova praksa u vidu čiste skulpture spaja kompoziciju elemenata, naučno-tehnološko primenjeno znanje i industrijski dizajn. Ova naizgled jednostavna definicija nešto je s čime se Gligorijević suočava iznova. Tako se i novi rad ovog umetnika može sagledati u kontekstu njegovog šireg vizuelnog istraživanja. Suštinski, Aleksandrova posvećena potraga za plastičkim izrazom može se formulisati pitanjem: Kako ovo područje „čiste skulpture“ postoji u našem, postindustrijskom svetu?
…Aleksandar govori o skulpturi kao nečemu apsurdnom, onome što jeste iako nije – kocki od krugova – nemogućoj geometriji. Ali, čini se da on ne želi da ova skulptura obmanjuje posmatrača, naprotiv, on je vidi kao agenta otvaranja prostora za ličan vizuelni i misaoni odnos prema apsurdu. Aporija nije kraj puta, slepa ulica, naprotiv – ona priziva na mišljenje i imaginaciju koja vodi dalje, uvek dalje.
Umetnička je vizija signal koji poziva na važnost logike, ali i mogućnost doživljaja lepote paradoksa. Rad pred nama ima plemenitu ulogu da nas podseća da su logičko mišljenje i lepo povezani etikom koja štiti od haosa i bezumlja. (iz teksta dr Jovane Stokić, Kvadratura kruga)

Aleksandar Gligorijević,(Beograd, 1962) od 1991. do 2007. godine živi i radi na relaciji Los Anđeles- Beograd. Diplomirao je na odseku za skulpturu i dizajn na Santa Monika koledžu u Kaliforniji, u klasi profesora Džordža Hermsa 1996. godine. Član je ULUPDUS-a od 1998. godine. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u SAD, Holandiji, Švajcarskoj i Srbiji.

Foto: Milorad Glušica

U Galeriji Podroom (Trg republike 5/-1) otvara se izložba InFLUenca: Predlozi i izjave u raspravi – Novi mediji FLU.
Umetnici su Tijana Petrović, Milica Bilanović, Ivana Kosanović, Milena Pešut, Lazar Zagrađanin, Aleksandrina Bošnjak, Anastasija Pavić, Isidora Pejović, Jelena Jovčić, Iva Palurović, Sofija Milošević, Tamara Marković, Milica Erkić, Tadija Spasojević dok su kustosi izložbe Zoran Todorović i Vladimir Nikolić

Prvi tematski okvir iz projektovanog niza izložbi “InFLU-enca” pod nazivom
“Predlozi i izjave u raspravi” se predstavlja kao pregled umetničkih i pedagoških praksi na odseku za Nove medije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu po izboru nastavnika Zorana Todorovića i Vladimira Nikolića i pokriva rad studenata od prve godine osnovnih do završne godine master studija. Radi se o uverenju da umetnost postoji kao rasprava o sopstvenim uslovima i mogućnostima koja ima izvesne konsekvence u širem društvenom registru. To je u osnovi rasprava u zoni očekivanja, na praznom mestu umetnosti, na mestu koje emituje mnogobrojne refleksije o njoj ali gde ona supstancijalno ne postoji. Potraga za relevantnim, razumevanje trenutka, onog sada i ovde koje je uvek ispunjeno mnogim vremenima, ono je što definiše kretanje neke umetničke prakse koju vidimo kao savremenu. Istovremeno diskurzivni režim savremenosti je režim koji se ne uzima kao datost nego se takodje diskutuje. Situiranje unutar diskurzivnih mreža i čini estetski okvir u koji se smešta ova izložba.
U tom smislu se na izložbi mogu uočiti različiti pristupi koji pitaju o mestu umetnika i njegovoj ulozi, o učenju o umetnosti, o radu sa ljudima i društvenoj odgovornosti i aktivizmu umetnika, o jeziku, o telu, geopolitici i mikropolitici umetnosti, o informatičkoj kulturi itd.

Reč je takođe o uspostavljanju dugoročnije saradnje između profesora i studenata sa Odseka za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti i galerije Podroom, u okviru koje bi trebalo slične izložbe da se realizuju svake druge godine.