GistroFM: I Won't Back Down
Svet je manje-više bio sranje i pre ovoga. Biće i posle. Da bi se čovek spasao toga, nephodno je da napravi nešto svoje. Šta god to bilo. Od lepog odnosa sa nekim, porodice, uredne sobe, terase, bašte, preko pesme, fotografije, do romana, sve se računa. Jedino tako može da se odbrani od ljudske gluposti. Taj okean govana je toliko veliki da nekad ni taj naš protivotrov nije dovoljan. A nekad i jeste. Štaviše, mnogo češće jeste.
Jedino uz njega je moguće razumeti svako slovo pesme Toma Petija I Won't Back Down koju danas slušamo u verziji Džonija Keša. Uz to saznanje Džonijev srednji prst sa omota, bude najprirodnija poruka onom glupavom svetu koji pokušava da penetrita u naš. Kada to pokušavanje bude jedino što može, ne ostaje nam ništa drugo nego samo da pojačamo I Won't Back Down.
Već četvrt veka Džon Darnel pod imenom The Mountain Goats, snima divnu muziku . Ima 18 albuma iza sebe. Što se mene tiče, on je jedan od najpotcenjenijij muzičara na planeti. Njegova pesma koju najviše volim zove se This Year. Tokom poslednjih desetak godina često sam joj se vraćao, a posebno to radim ovih dana u izolaciji. Ti stihovi iz refrena "I am gonna make it through this year, if it kills me" nekada budu jedini stihovi na svetu. Uz njih me zabole za sve zabrane, izolacije, nedostajanja, odustajanja, granice, daljine, glupave ljude i usamljenost. Svaki put kada su zidine mog mikrosveta ugrožene, ovi stihovi pošalju vod koji na kraju dana napravi razliku. Zato je ova pesma prva u emisiji.
Već noćima ne prestajem da slušam novi Rebel Star album Demoni, a danas sam izabrao dve pesme koje su mi ove nedelje najdraže. Sledeće nedelje slušamo treću najdražu. One tamo četvrtu. I tako dok ne preslušamo svih deset. Neki albumi te nađu.
U istom bloku slušamo Boba Dilana, Nirvanu i Hüsker Dü, Gistro evergreen je album Tender Prey Nika Kejva na kome je njegova pesma koju volim najviše od svih koje je snimio, Džoni Mičel i Lora Marling pevaju jedna za drugom, The Magnetic Fields skaču od sreće na pomisao da su svi političari umrli, obeležavamo četvrt veka lo-fi remek-dela Guided By Voices, a sve završavaju Yo La Tengo uz stihove "Maybe by the evening we'll be laughing / Just wait and see / All the changes there'll be / By the time it gets dark".
Nakon što Yo La Tengo otpevaju ovaj Sendi Deni klasik za kraj, nema potrebe da pokazujemo srednji prst onom okeanu govana. Sem pokušavanja, on neće noći ama baš ništa. Bar ove nedelje.
