GistroFM: Home Is Where the Music Is
Kada se ugase svetla i počne baš vaša muzika, baš ona koju sviraju ljudi zbog kojih neke stvari u životu decenijama radite baš kako radite, nije teško da to mesto osetite kao svoj dom. Bez obzira da li je to klub u Beogradu, Ostinu ili Zagrebu, amfiteatar u Barseloni, poljana u Austriji ili pozorište u Budimpešti, kada čujem melodiju koja je moja, znam da sam kod kuće. Današnja Gistro FM epizoda je puna baš takve muzike.
Jedna od čari života u normalnom svetu je to što na kućnu adresu može da ti stigne novi album omiljenog benda, i to baš onog datuma kada je objavljen u celom svetu. Pretpostavljam da taj podatak podiže obrve zdravih ljudi, ali mi oboleli se ložimo na gluposti tog tipa. Upravo mi je tako u petak stigao novi The National album, kog sam, ruku na srce, vrteo cele prošle nedelje. I bio sam srećan kao kada je onomad na tezgu kod SKC-a stigao "VS" od Pearl Jam. Pre 20 i kusir godina...
Jednom sam napisao da je teško razumeti The National ako niste imali dovoljno vremena da pravite greške. Nije baš da će vam u tom slučaju biti nerazumljivi, ali pitanje je da li bi tad taj bond između vas bio toliko jak da niste zveketali glavom o zid. Sve u svemu, ja sam sa pločom "I Am Easy to Find" za kratko vreme razvio jaku vezu. Kada se nekad budem setio 2019, jedna od prvih asocijacija biće mi pesma Not in Kansas. A i još neke sa ove genijalne ploče. Album nedelje broj jedan.
Iako si svestan da naslov malo koje pesme bolje opisije zemlju u kojoj si se rodio od Home is Where the Hatred Is Gila Scota Herona, onaj maštarski deo tebe želi da misli drugačije. I onda umesto hatred meće music. Ali ipak ne samo da slušaš tu pesmu, već i celo to Heronovo remek-delo iz 1971. Svet je odavno u kurcu, a to samo znači da je Pieces if a Man savršeno aktuelan. I zvuči tako sveže. Jedan od najvećih albuma u istoriji muzike. Današnji evergreen.
Debi izdanje misterioznog modernog kauboja iz Kanade Orvela Peka na zaninljiv način spaja savremeno i tradicionalno. Kritika društva i hedonizam prepliću se na ovoj odličnoj ploči. Mislim da ćemo u godinama pred nama tek slušati o ovom tipu. Album nedelje broj dva.
Prošle nedelje se navršilo tačno pola veka od prvog zajedničkog albuma Nila Janga i grupe Crazy Horse "Everybody Knows This is Nowhere". Albumčine, da budem precizan. Niz ove pesme se slivaju uspomene. Bez ove ploče moj život ne bi bio isti. Gistro evergreen broj dva.
Predstavljam još novi albuma za Meka DeMarka, povratnički singl za Dejvida Bermana koji je predvodio bend Silver Jews, odličan novi džez album saksofoniste Volta Vajskofa, odnosno bend Wolfmanhatten Peoject kog čine stari Sonic Youth bubnjar Bob Bert, Mik Kolins (Gories, Dirtbombs) i Kid Kongo Powers (Gun Club, Bad Seeds).
Večeras (19.5) u Beogradu svira Nik Geri, a sutra u Novom Sadu. Da sam tu, gledao bih oba. Zato slušamo muziku sa njegovog klasika koji ove godine puni 50 godina. Jedan od najvećih zaboravljenih singer songwrittera.
Ostin ove nedelje predstavljam kroz delo Brita Denijela iz benda Spoon, a u rubrici Gistro guilty pleasures slušamo Pitera Gejbrijela i Kejt Buš u pesmi "Don't Give Up". Koja zapravo uopšte nije guilty (možda bi mi bila guilty pre desetak godina). Ali je pleasure sve u 16.
Tu su još Dinosaur Jr, REM, Brus Springstin, Čet Bejker, Majkl Kivanuka, Li Hejzelvud, America, Lion Bridžis, Bili Brag i mnogi drugi.
Neke od pesama iz ovonedeljne epizode volim više nego ljude. Nekad i u običnom disanju nalazim gušt kada svira neka muzika koja se vrzma po današnjoj emisiji.
