Vladimir Skočajić
Dec 19, 2018

Da li vam je poznat onaj osećaj kada znate da vas čeka nešto lepo, premda još uvek niste sigurni na koji tačno način ćete to doživeti? Da li vam se nekada desilo da željno iščekujete knjigu omiljenog pisca, film omiljenog režisera ili album omiljene grupe?

Ukoliko je reč o umetniku koji redovno objavljuje svoje radove, verovatno već možete naslutiti šta vas otprilike čeka. Međutim, ako je reč o (u ovom slučaju) muzičaru koji nije objavio album preko dve decenije, a za koga je izvesno da je u prošlosti stvarao remek dela – šta onda? Možda strepnja?

Što se grupe “My Bloody Valentine” tiče, nema potrebe ni za kakvom strepnjom. Iako je mnogo vode proteklo Temzom između njihovog drugog i trećeg albuma, muzičari iz ovog benda su nam te 2013.godine jasno stavili do znanja da je njihovo umeće pravljenja kvalitetne muzike vremenom samo postalo još razvijenije.

Februar 2013.

 

Kada je u pitanju iščekivanje nekog novog muzičkog izdanja, u noći između 2. i 3. februara 2013.godine internetom je vladao možda i najveći hajp koji se desio od kada postoji ova mreža (veće ludilo pratilo je samo album “In Rainbows” sastava “Radiohead”).

Naime, te noći britanska grupa “My Bloody Valentine” je na svom sajtu ponudila za daunloud treći studijski album “mbv”. Ako znamo da njihovu kompletnu diskografiju čine samo dva izdanja (“Isn’t Anything” i “Loveless”), da oba danas uživaju kultni status, da i danas u grupi sviraju dva ključna autora Kevin Šilds i Bilinda Bučer, kao da su i između drugog i ovog novog albuma prošle čitave 22 godine, ludilo koje vladalo te noći internetom dobija na logici.

Svoj toj histeriji, samo su doprinele Kevinove najave da “album tek što nije gotov” – najave koje je ponavljao kao papagaj poslednjih 4-5 godina. Da je kojim slučajem Kevin rešio da ploču objavi 1. aprila, siguran sam da bi većina bila ubeđena da je reč o prvoaprilskoj šali.

Desetine hiljada ljudi je istovremeno pohrlilo na njihov sajt te noći, te ne čudi što je sajt pao, a fanovi su čak slali peticiju Obami na zvaničnoj strani Bele kuće da učini nešto povodom ovog problema : “Čekali smo 22 godine na ovaj album, ne želim da čekam više ni 22 minuta, vratite taj sajt u život! ”, bio je jedan od mnogih vapaja.

Bez slučajnosti

 

Kako bismo lakše sagledali težinu ovog albuma, pozabavimo se Kevinovim načinom rada. Tamo negde na početku ovog veka, pronela se glasina da je Kevin 10 godina nakon hvaljenog “Loveless” snimio novu ploču, ali da je u dugom procesu miskovanja čuo neki album koji zvuči gotovo identično kao taj koji je snimio. Navodno, to je bio razlog da uništi te snimke i potpuno digne ruke od trećeg studijskog “My Bloody Valentine” albuma.

Bez obzira da li je ova priča istinita ili je u pitanju samo bujna mašta onih koji (ne)vole “My Bloody Valentine”, jedna stvar stoji: vremenski period koji Kevin provede u miksovanju ili produciranju svoje muzike sasvim sigurno je dug.

Zbog čega je to tako, tj da li je on neodlučan, perfekcionista, lenjivac ili nešto četvrto, saznaćete nakon što preslušate ceo album. Ono što je takođe važno pomenuti, to je da kada posmatramo “My Bloody Valentine” i dajemo sud o njemu, svakako moramo uzeti u obzir tu Kevinovu opsednust radu u studiju i želji da sve zvuči baš onako kako on to želi. Drugim rečima, za svaki sekund ove ploče, svaki ton, svaki “škrip” na gitari možemo reći da je sve osim – slučajan

Tri celine

 

Iako nije poznato u kom su tačno periodu nastale pesme sa ovog albuma (neki izvori kažu između 1996. i 2012), na osnovu onoga kako zvuče i kako su raspoređene, možemo pretpostaviti da su poređane hronološkim redom. Ako ovih 9 kompozicija podelimo u 3 celine, zaključujemo da prva trećina albuma zvuči gotovo isto kao pesme koje su “My Bloody Valentine” svirali početkom devedesetih, druga trećina je Kevinovo i Bilindino viđenje pop muzike, dok su poslednje 3 pesme možda najava u kom bi se pravcu “My Bloody Valentine” kretali na svom 4. studijskom albumu – naravno pod uslovom da on ikad bude objavljen (uz nadu da će bar neko od nas biti živ tada).

Iako su prošle više od dve decenije između drugog i trećeg albuma, to nikada ne biste zaključili dok slušate prvu trećinu ove ploče. Prve tri pesme zvuče kao da su nastale u isto vreme kada i one sa “Loveless”, od kojih je “Only Tomorrow” bučni hit dostojan ovog remek dela s početka devedsetih.  Lupovi, tremolo, psihodelična buka, Kevinov lelujavi vokal …ma sve ono što smo voleli kod  “My Bloody Valentine” nekada, nalazi se u ove tri pesme.

Drugi deo albuma počinje minimalističkom intermeco temom “Is This and Yes”, jedinom pesmom odavde za koju se može reći da je prosečna. Bilindine “If I Am” i “New You” (njene u smislu da ih ona peva), sasvim sigurno su dve najmelodičnije na celom albumu. Da se Kevin u pop muzici snalazi kao riba u vodi, jasno je svima koji su čuli njegovu pesmu “City  Girl” iz filma “Izgubljeni u prevodu”.

Za “If I Am” bismo mogli smisliti ime za novi muzički žanr i nazvati ga  kevin-šilds- spejs-folk-pop, dok “New You” zvuči kao mešavina muzike koju sviraju “Massive Attack”, praćene zvukom žicam Kevinove gitare koje trepere i Bilindinog glasa uz koji možete zviždati. Nema sumnje, kada bi ovaj album imao prvi singl, to bi svakako bila “New You”.

U poslednje tri pesme čujemo neki novi “My Bloody Valentine”, drugačiji od onog na koji smo navikli, i upravo je to razlog za sumnju da su ove tri numere nastale tek pre koju godinu. Ako muzički “In Another Way” pravi vezu između starih i novih “My Bloody Valentine”, Bilindino pevanje ne podseća ni na jednu melodiju iz prošlosti. Teški instrumental “Nothing Is” ćete na najbolji način doživeti ako odvrnete zvučnike do daske, uživajući u buci koja postaje sve glasnija kako pesma odmiče. Kada biste zamislili zajedničku svirku “Neu”, “Ministry” i Kevina Šildsa, verujem da bi ona zvučala slično kao ”Nothing Is”.

Album zatvara gotovo epska “Wonder 2”, koja mi je nakon što sam “mbv” preslušao nekoliko desetina puta, ubedljivo najomiljenija. Ujedno, ova pesma je verovatno najprogresivnija (ako ovaj termin uopšte ima smisla u “My Bloody Valentine” kontekstu) na čitavoj ploči: nojz-rok, hevi metal, kraut rok, elektronika se nikad nisu bolje proveli zajedno.

Po atmosferi “Wonder 2” pomalo podseća na naslovnu temu sa ploče Džeja Meskisa “More Light”, pesmu koju je upravo Kevin producirao. Zvučni tuneli i apokaliptična melodija koja kao da postaje sve više “podmukla” kako pesma odmiče, čine je potpunim unikatom, ne samo na ovoj ploči.

Perfekcionista

 

Ono što je sasvim sigurno “mbv” je trijumf istrajnosti, upornosti. Figurativno govoreći, Kevin Šilds je želeo da nam saopšti nešto vrlo važno, ali je imao problem sa mucanjem. Nikako da sklopi rečenicu, bez obzira što se godinama trudio i uvežbavao. Međutim, kada je konačno složio sve kockice i napokon progovorio, ispostavilo se da je to jedna od najlepših rečenica koju smo čuli. Dakle, lenjivac ili perfekcionista? Zar se i dalje pitate?

Koliko god da je on radio na ovom albumu, sigurno je da su u pitanju godine, ako ne i decenije. Nakon što preslušate ovih 47 minuta muzike, postavlja se logično pitanje: da li je vredelo čekati 22 godine na novi studijski “My Bloody Valentine” album? Pa, ukoliko se složimo da je reč se o najozbiljnijem kandidatu za najlepšu ploču 2013. godine, onda ćemo se sigurno složiti i oko odgovora.

Tags: 
Gistro Ćoše
Muzika
My Bloody Valentine