Svako od nas ima svoje parametre za procenu da li neki muzičar radi svoj posao iz ljubavi ili zbog novca. Nekima od nas to uopšte nije ni bitno, dok god nam se nečija muzika sviđa. Međutim, ukoliko vam je iskrenost u muzici važna, odnosno figurativno rečeno - ukoliko volite da čujete ceo tekst pesme a ne samo refren, onda svakako spadate u prvu grupu.

Ako se složimo da je generalna procena nečije muzičke iskrenosti krajnje individualan doživljaj, isto tako se možemo složiti da ipak postoji nekoliko opšte prihvaćenih pokazatelja da li čovek koji nešto svira to zaista voli ili mu je broj prodatih albuma važniji od bilo čega drugog. Jedan od tih pokazatelja je svakako hrabrost.

Ko nije hrabar muzičar? Između ostalih, to su oni koji nakon doživljenog uspeha ništa ne menjaju u svojoj muzici, već godinama ponavljaju isti onaj recept koji im se, najčešće spontano, desio kada su snimili svoj najprodavaniji album. Sa druge strane, imamo muzičare koji poptuno uživaju u procesu pravljenja novih pesama, koji se poput malog deteta obraduju kada otkriju da su odsvirali nešto novo i drugačije – muzičare koji svim srcem vole to što rade i čija muzika je podložna čestim promenama bez obzira na zahteve publike.

Tako su „Bitlsi“ rešili da snime „Sgt. Pepper's Lonely Heart Club Band“ i pored svog rizika da izgube milione obožavateljki koje su vrištale uz „She Loves You“, tako je Bob Dilan sredinom šezdesetih zamenio akustičnu gitaru električnom, praćen opštim zgražavanjem publike na Njuport folk festivalu, tako je Majls Dejvis rešio da zauvek promeni istoriju džeza kada je u svoju muziku uvrstio elemente roka i snimio album „Bitches Brew“.

Ovakvih primera nema mnogo, ali je svaki od njih revolucionaran na svoj način. Toj grupi muzičkh revolucionara svakako pripada junak naše današnje priče, čovek koji je počeo karijeru kao tinejdžerska zvezda krajem pedesetih, da bi u 21. veku snimio jedan od najavangardnijih albuma u istoriji muzike. Njegovo ime je Skot Voker .

Preporuka

share