Arhiva fotografija americana arhitekture Johna Margolisa
Arhitektura velikana poput Le Corbusiera, Antoni Gaudia, Phillipa Johnsona, I M Peia ostavlja bez daha ljubitelje umetnosti širom sveta. John Margolis (1940-2016) istoričar umetnosti i fotograf, svoju ispiraciju pronalazio je u originalnim građevinama, razbacanim pored sporednih puteva širom Sjedinjenih Američkih Država, čija se umetnička vrednost često graniči ili prelazi u kič, ali i pored toga ne može im se osporiti originalnost.
Fondacija Guggenheim, zajedno sa poznatim arhitektom Phillipom Johnsonom dodelila je finasijsku pomoć, koja mu je omogućila da više od četiri decenije obilazi Sjedinjene Američke Države i ovekoveči na svojim fotografijama ova jedinstvena i zanimljiva dela arhitekture, pre nego što zauvek nestanu u vremenu.
Margolis i pored toga što je radio pod pokroviteljstvom Phillipa Johsona i bio urednih časopisa Architectorila Record bio je veom često privučen grubim minimalizmom obekata poput terena za mini golf, bezinskih stanica, motela, raznih restorana i birtija pokraj zabačenih i sporednih puteva širom Amerike.
Margolis objekte na svojim fotografijama nije smatrao "kičom" - "Ljudi generalno smatraju da je važno samo ono što predstavlja monumentalna, jedinstvena arhitektonska dela." izjavio je za The Globe 1987,godine. "Misle da je Toronto City Hall važna ali nije Gnome' Castle benziska pumpa u Torontu, da je to samo uticaj koji je došao preko granice i zagadio njihovo fantastično konzervativno okruženje."
Njegova ljubav ka ovoj vrsti arhitektura nastala je iz njegove dečačke frustracije. Dok je putovao sa svojim roditeljima privlačili su ga zaniljivi objekti koji su svojim izgledom naprosto mamili posetioce, i dok ih je on smatrao čarobnim njegovi roditelji su ih opisivali kao ružne, i zaobilazili ih.
"Generacija mojih roditelja smatrala je ove objekte najružnijim na svetu" izjavio je Margolis Washington Postu. "Ja sam uvek voelo takve građevine gde gotovo sve na njima naprosto vrišti Pogledaj me, Pogledaj me".
John Margolis je stekao diplomu iz istorije umetnosti i žurnalistike, kao i master diplomu iz komunikacija na Univezitetu u Pensilvaniji. Godinama je bio urednim časopisa Architectorial Records, kao i direktor neprofitne organizacije Arhitektonska Liga Nju Jorka, osnovane u devetnaestom veku.
Margolis je uzburkao arhitektonske krugove kada je u okviru Arhitektonske Lige organizovao izložbu radova arhitekte Morrisa Lapidusa koji je dizajnirao neke od najživopisnijih motela i hotela u Americi.
Ovakva arhitektura vezana sa svakodnevne, komercijalne objekte doživela je pravi bum nakon Drugog svetskog rata. Izgled ovih objekata imao jedini cilj, a to je da privuče što više mušterija. Izgradnjom velikih auto-puteva, koji su zaobilazili mala mesta i lokalne puteve, gde su ovi objekti vrebali svoje posetioce, njihov jedinstven izgled nije više služio nameni tako da su mnogi od njih nestali razvojem ili jednostavno odumiranjem malih mesta u kojima su se nalazili.
Objekti koje je Margolis fotografisao, mnogi su smatrali napadnim i ružnim, dok je Margolis kritikovao istoričare arhitekure zbog ideolizovanja arhitektonskih kanona i objekata čija je forma veoma malo reflektovala svakodnevni život.
Tokom četrdeset godina koje je proveo na putu, snimio je preko 10000 fotografija. Tokom snimanja svojih fotografija držao se određenih ograničenja koja je sebi postavio. Objekti su gotovo uvek bili sa plavim nebom bez oblaka u pozadini, za šta je često čekao danima, bez ikakvih detalja koje bi nepotrebno opterećivale fotografiju, poput ljudi i automobila. Veliki deo objekata koje je ovekovečio na svojim fotografijama do sada su već nestali. Mnogi od njih, kako je sam naveo, srušeni su samo par dana nakon što bi ih on fotografisao.
Kongresna biblioteka dozovlila je da se arhivu fotografija John Margolis Roadside America može slobodno pristupiti i da se fotografije mogu slobodno koristiti za bilo koje namene. U arhivu ima preko 11700 fotografija, i pored svake stoji ime objekta, njegova namena i lokacija na kojoj se nalazi.
Fotografije Johna Margolisa su jedno zanimljivo putovanje koje ne treba propustiti.
