Odlazak u legendu Gorana Kostića Koste
Jun 30, 2017
Retko koja smrt će u budućnosti pogoditi niški rokenrol kao vest od pre nekoliko časova o smrti Gorana Kostića Koste, frontmena, tekstopisca i kompozitora grupe Novembar.
U trenutku, u čoveku se javi osećaj da je potrebno nešto reći, a onda krene premišljanje i nedoumica. Šta reći o jednom dragom čoveku, a u priči ostati dostojanstven?
Ako o čoveku govore dela, onda je Kosta jedan od najvećih iskrenih pobornika rokenrola svoje generacije - generacije umetnika koja je mnogo žrtvovala, a za života premalo dobila.
Međutim, povod za ovaj tekst nije samo poznanstvo i saradnja sa Kostom, već i anemičnost vesti o smrti koja je preplavila prostor interneta. Vest koja na specifičan način pokazuje koliko smo se otuđili jedni od drugih, koliko smo postali samo brojevi na nivou statističke greške, odnosno beznačajni istorijski parametri nekog oblika egzistencije.
U redu je, razumem, ako se smrt jednog čoveka nađe u vestima, to negde automatski znači da je osoba zavredila tu vrstu 'poštovanja'. Ali, da li je i Kosta zaslužio da ga na internetu reprezentuje par šturnih informacija? NARAVNO DA NIJE!
Moje mišljenje je da kada veliki umetnici odu (pogotovo prerano) nikako ne treba ćutati. A mi, nažalost, negujemo taj običaj, jer smo navikli da mnogo više volimo mrtve nego žive... prvo im ćutanjem ukazujemo poštovanje, a onda gradimo hvalospeve.
Kostu je trebalo voleti i poštovati dok je bio živ, jer će on u smrti biti veći od većine nas na ovim prostorima. Samo oni koji su mu bili bliski znaju koliko mu je bilo teško devedesetih, i koliko su se retki odvažili da mu pomognu. Boreći se snagom volje i talenta protiv palanačke učmalosti, i pored sujete i sabotaže, Goran Kostić Kosta je ostavio najveći trag na prostorima grada Niša i okoline. I to ne zahvaljujući Nišu, već uprkos njemu.
A ono što Niš duguje Kosti jesu ime jedne ulice, i u perspektivi spomenik, jer samo na taj način, dugoročno, možemo barem malo da se odužimo ČOVEKU koji je svih ovih godina čvrsto i postojano stajao na braniku rokenrola.
Neka ti je večna slava i hvala, Gorane. Počivaj u miru.
