Silverbacks - Archive Material [2022]

Mar 19, 2022

Silverbacks

Archive Material

Full Time Hobby / 2022

8.1

8

Često smo na stranicama FatHipstera pisali o mladim bendovima sa britanske scene. I to sa potpunim pravom, jer ovoliki broj kvalitetnih bendova i ovoliko dobre muzike nije viđeno ili slušano sa tih prostora, još od kraja 80ih i prve polovine 90ih godina. Kada govorimo o britanskoj sceni nekako se podrazumeva da tu spadaju i škotska i irska muzička scena.

Dok je škotska muzička scena imala jedan veoma dobar period krajem 90ih, pojavom fantastičnih škotskih indie pop bendova pre svega Belle & Sebastian i Camera Obscura, irska scena je samo sporadično izbacivala po neko ime, ni blizu, na globalnom nivou, onako bitnih muzičkih pojava kao tokom 80ih i 90ih.

Poslednjih nekolikog godina, verovatno na talasu nove i sveže kreativne energij,e koja je zapljusnula britanska ostrva, pojavio se i priličan broj izvanrednih mladih bendova koji dolaze iz Irske, poput Fontaines D.C., The Murder Capital, Girls Band i ovo je samo vrh ledenog brega aktuelne neyavisne irske muzičke scene.

Silverbacks su sa svojim veoma dobrim debi albumom „Fad“ iz 2020. Godine, svakako bend koji u potpunosti stoji rame uz rame sa pomenutim imenima. Kao i većina bendova ovog pravca, veliko parče njihove inspiracije dolazi od post punk bendova 80ih. Ali svaki od bendova to obogati i nekim drugim uticajima, kao i svojim originalnim stvaralačkim pečatom. U muzici Silverbacks, na njihovom debi albumu, mogao se osetiti eho, muzike 70ih ali i indie rocka prve decenije ovog veka i bendova poput recimo The Strokes.

Ovogodišnji album „Archive Material“ je negde na tom muzičkom putu, uz znatno prisutniji uticaj muzike bendova poput recimo Television i Talking Heads i naravno The Fall.

Naslovana numera „Archive Material“ koja i otvara albuma je upravo fuzija uticaja Talking Heads i Davida Byrnsa, posebno kroz vokale Daniela O’Kelly dok su gitare Danielovog brata Killiana O’Kelly-ja i drugog gitariste Peadara Kearneya u muzičkoj teritoriji benda Television i Toma Verlaine-a.

Arhitektura pesama na albumu "Archive Material" karakterišudve gitare koje klizi od nervoznih i frenetičnih gitara post punka, pa do čistih, melodičnih deonica, koje naginju ka indie rocku i sve to praćeno pulsirajućim, upečatljivim bas linijama Emme Hanlon i čvrstim i preciznim ritmom na bubnju Garyja Wickhama.

U prvoj polovini albuma i pesmama “A Job Worth Something”, “They Were Never Our People”, “Rolodex City” bend je svoju inspiraciju više tražio u muzici pomenutih bendova i muzičkom periodu 70ih i ranih 80ih.

“Carshade” je artistički instrumentalni izlet te odskače od ostatka albuma i čini recimo nešto poput intemeca na poluvremenu.

U drugoj polovini albuma tas uticaja pravi prevagu kao indie i alternativnom rocku 90ih i gitarskom zvuku novog milenijuma. “Different Kind of Holiday” donosi vajb recimo LCD Soundsystem., “Central Tones”, “Nothing to Write Home About” naginju više ka Pavement ili “Recycle Culture” ka Sonic Youth.

I na kraju ostaju još dve pesme, koje svakako predstavljaju detalj koji celokupni kvalitet i utisak muzike ovog benda podižu na viši nivo. To su pesme koje sam bend, po sopstvenom priznanju, naziva “Emine pesme”, tačnije pesme u kojima je prelepi glas Emme Hanlon vodeći vokal. “Wear My Medals” i “I'm Wild” su znatno melodičnije, pitomije, kompleksnije i sve u svemu, pesme koje se uvlače pod kožu na prvo slušanje.

“Archive Material” je album koji zvuči bolje sa svakim novi slušanjem, Svakako je album koji pokazuje da su Silvebacks i dalje na pravom putu i da sa pravom možemo očekivati još dobre muzike u budućnosti.