Yard Act - The Overload [2022]

Feb 11, 2022

Yard Act

The Overload

Island / 2022

9.4

9

Poslednjih godina veliki broj kvalitetnih bendova, koji dolazi sa britanskih ostrva, gotovo da je zasenio ostatak sveta, barem u okvirima nezavisne muzičke scene. Sijaset mladih bendova poput Shame, Fontaines D.C. Squid, Black Midi, Dry Cleaning listom su obavljivali veoma dobre albume. Nanoviji hit koji dolazi iz Engleske je kvartet iz Lidsa, Yard Act.

Yard Act postoje od 2019. godine, i bend čine James Smith (vokal, stihovi), Ryan Needham (bas), Sam Shjipstone (gitara) i Jay Russell (bubanj). Ova četvorica niako nisu novajlije i na muzičkoj sceni su više od decenije. James Smith je sa svojim drugim bendom Post War Glamour Girls, objavio 3 veoma dobra albuma, Ryan Needham je sa takođe odličnim bendom Menace Beach, objavio tri albuma, dok su preostala dvojica poznati muzičari sa underground muziške scene Lidsa i Engleske.

Kao i mnogi bendovi poslednjih godina, i Yard Act su svoju inspiraciju potražili u post punku, pre svega muzici benda The Fall, ali ima tu i uticaja brit popa, bendova Pulp i Blur pa sve do Sleaford Mods.

Album „The Overload“ je pravi instant hit, od prve do poslednje, jedanaeste pesme. Yard Act su uspeli da naprave veoma šaroliku smesu muzičkih žanrova, savšeno skrojenu. Koktel afreobeat/motorik/disco punk ritmova podržanih upečatljivim post punk bas linijama stvaraju pravu plesnu atmosferu. Gitara je tu da sve to začini neobičnim gitarskim linijama ili zašećeri pop melodijama.

„The Overload“, „The Incident“, „Pour Another“ najlaganija „100% Endurance“ naginju ka melodičnom brit popu ili indie rocku muzičkoj teritoriji gde obitavaju bendovi poput Blur, Pulp, Franz Ferdinand.

“Witness“ je omaž panku s kraja sedamdesetih. „Dead Horse“, „Quarantine The Sticks“ „Tall Poppies“ i minimalistička „Rich“ su pak u post punku 80ih, „Payday“ koketira sa synth popom, dok „Land of the Blind“ kombinuje jazzy gitarske melodije sa ranim Gorillaz vajbom.

I pored veoma dobre muzike, najači adut ovog benda su vokal Jamesa Smita i ponajviše njegovi stihovi. Za razliku od svog benda Post War Glamour Girls, Smith se ovde opredelio za potpuno drugačiji pristup, toliko različit da je veoma teško uočiti da ista osoba peva u oba benda. Vokalne deonice u Yard Act se uveliko oslanjaju na „spoken word“, nalik na Sleaford Mods , ili pank poetu John Coopera Clarka. Smithov monolog je vrhunski dinamički i ritmički aranžiran i uklopljen sa muzikom što se savršeno da osetiti u recimo „Dead Horse“ i još na sve to dodajte i onaj karakterističan i neodoljiv akcenat

Možda veliki uspeh ovog albuma leži u činjenici da izlazi nakon veoma teške i mučne pandemije, u trenutku kada je ljudima potrebno uneti malo boja i humora u život. Smith svojim stihovima veoma ozbiljne teme, poput jasne kritike kapitalizma, svakodnevnog života u post Brexit Britaniji tretira kroz mračni humor i satiru.

Likovi sa kojima nas upoznaje kroz svoje pesme su veoma živopisni i puni života, poput kvazi muzičkog menadžera koji je mešavina Del Boja i nekog sitnog kriminalca iz filmova Guy Ritchie-a. „Tall Poppies“ nam donosi veoma zanimljivu i zabavnu priču o osobi koju svako do nas može pronaći u svom okruženju. Tipičan lokalni heroj, najzgodniji, najbolji u fudbalu, prvi u svemu, čovek kome se smešila velika budućnost ali nikada nije imao snage da se sa pijadestala lokalne zvezde otisne u svet, makar do Mančestera kako Smith zbori, inače bi shvatio da baš u ničemu nije poseban.

„Dead Horse“ je mračna satira o post brexit Britaniji, otvorena kritika vladajućih struktura Britanije optužujući ih za uništavanje kulture, i propagiranje jeftine, tupave zabave i lažnih vesti. Snažan antikapitalistički stav zrači iz stihova „Payday“, dok je „Rich“ osvrt na bogataše skorojeviće veoma simpatično oslikanih u stihovima

„And since I have become rich
I've been constantly living in fear of losing everything
That the bubble will burst and falling from my perch
I will return once again to the life that I used to live
With the things that I didn't have before I had become rich“

„The Overload“ je impresivan debi, iz koga kipti cinična duhovitost i bes, veoma inteligentno seciranje lošeg kapitalističkog uređenja ali ujedno i jasno pokazivanje srednjeg prsta svim licemernim politički korektnim zilotima.

„The Overload“ je album za koji se već sada može reći da je na pravom putu da postane pravi klasik.