The Smashing Pumpkins - Shiny and Oh So Bright, Vol. 1 / LP: No Past. No Future. No Sun.
Jedna od stvari za koju sam verovao da više nikada neću doživeti je ponovno ujedninjenje originalne postave The Smashing Pumpkins, ili bar njihove ¾. Još manje sam verovao da će Corgan uspeti da pod ovim imenom objavi jedan sasvim pristojan album.
Shiny and Oh So Bright Vol. 1; LP No Past. No Future. No Sun ima osam pesama. Otvara je „Knights of Malta“ koja na prvo slušanje i ne privlači previše pažnje, ali ovo je jedna od onih pesama koju potpuno neočekivano počen da vam se mota po glavi, i ma koliko se trudili nemožete da je izbacite iz glave. Na „Knights of Malta“ prepliću se melodije na klaviru, gitare i gudačke deonice, sve to praćeno ženskim pratećim vokalima, upečatljiv refren i uz produkciju Ricka Rubina ova pesma deluje kao hit za velike arena.
Sve ovo može se reći i za pesmu „Alienation“. „Silvery Sometimes (Ghost)“ je potpuno iznenađenje i to veoma prijatno, jer nisam očekivao da Corgan još uvek ima dovoljno inspiracije da stvori pesmu koja bi se bez ikakvog problema mogla naći na Mellon Collie and the Infinite Sadness rame uz rame sa „1979“.
„Travels“ zvuče kao Corgan iz Zwan perioda, sve to liči na The Smashing Pumpkins ali je obojeno malo svetlijim tonovima, što je manje više kako je Zwan i zvučao.
„Solara“ je prvi singl, kojim su The Smashing Pumpkins podgreajali nostalgiju svojih fanova za sjanjnim 90im.. Kod pravljenja žestokih gitarskih pesama nema mnogo filozofije, bar ne na početku. Za dobru početnu osnovu dovoljno je da poslušamo savet Nigela Tufnela (This is a Spinal Tap) i „odvrnemo distorziju na jedanaest“ i pola posla je gotovo.
Druga polovina je naravno implementiranje melodije i harmonija kroz „masne“ gitarske rifove, i sve to začiniti interesantnim aranžmanima, što je Corgan majstorski radio na prvim albumima, a omaklo mu se retko, ali povremeno i kasnije u karijeri. Uz sve to dodajte odličnog Chamberlina i Jamesa Ihu i imate pesmu koja nosi eho Pumpkinsa iz 90ih. Corganov glas je ponovo upečatljiv i melodičan što se da najbolje primetiti na laganijim pesmama kakave je „With Sympathy“. Album zatvara još jedan potencijalan čvrst gitarski hit „Seek and You Shall Destroy“.
The Smashing Pumpkins su kao neki fudbalski tim veterana. Vidi se da imaju veštinu i znanje ali nisu blizu svojih najboljih dana. Ali ono što je pozitivno je da Corgan i ekipa nisu više ni tako daleko. Gledano sa mesta novog albuma ona fenomenalna trojka iz 90ih je na vidiku, doduše daleko na horizontu ali ipak na vidiku. Shiny and Oh So Bright Vol. 1; LP No Past. No Future. No Sun je pristojan album i lak za slušanje. Pitanja koja ostaju su šta bi bilo da je Corgan malo ranije progutao svoj ego i ujedinio gotovo celu originalnu postavu i da li će i koliko ova avantura potrajati.
