Beach House - 7 [2018]
Sledeće godine baltimorski dream pop/shoegaze duo Beach House (Victoria Legrand i Alex Scully) obeležiće deceniju i po postojanja. Tokom ovog perioda bend je objavio sedam albuma, a za njihov rad jedna od glavnih karakteristika bila je konstantan kvalitet albuma kao i stalno filigransko usavršavanje svog prepoznatljivog zvuka, melodijskog putovanja kroz dream pop, psych pop, shoegaze i još mnogo toga.
Njihov sedmi album 7 je može se posmatrati kao umetničko delo koje sumira prethodnih četrnaest godina zajedničkog postojanja i rada , najbogatija i najupečatljiva kolekcija pesama koju je bend do sada snimio.
Album otvara „Dark Spring“, elegantan izlet u sanjivi shoegaze, da bi sledećom „Pay No Mind“ u slow tempo dream pop, zvuk koji je bend doveo do savršenstva, što ovom pesmom i dokazuju.
„Lemon Glow“ kroz igru melodijskih linija klavijatura i gitare dodaje mračniju, psihodeličnu notu. Glas Victorie Legrand u „Drunk in LA“, posebno u refrenu strara atmosferu pospane maglovite opijenosti iz koje ne želite da se probudite.
Beach House, su bar meni, svojom muzikom uspevali da slikaju pejzaže koje bi bili vizuelna reprezentacija njihovog dela. „Dive“ kreće lagano, imate utisak da jezdite putem lagano kroz kišno jutro, da bi ste na sredini stekli osećaj da se dižete iznad oblaka i lagano klizite iznad osunčanog belog, paperjastog mora kroz koje se kao ostrva probijaju šumoviti vrhovi planina.
„Black Car“ nosi, ponajviše zbog klavijatura i repetativnog ritma pomalo hipnotičko, distropijsku atmosferu. „Lose Your Smile“ i „Woo“ su obojene znatno svetlijim tonovima, i nose vajb francuskih elektro pop bendova.
7 nije nikakvo iznenađenje, ali od benda njihovog renomea ništa manje se i nije očekivalo. Beach House su stvorili još jednu savršenu muzičku podlogu za sanjarenje u kući na plaži.
