Calexico - The Thread That Keeps Us [2018]
Više od dve decenije, 23.gdoine ako želimo da budemo precizni, prošlo je od momenta kada su Joey Burns i John Convertino oformili bend Calexico. Prvi album „Spoke“ objavili su već sledeće godine a sada 22 godine kasnije Calexico su objavili svoj deveti album „The Thread That Keeps Us“.
Pored gomile loših trendova koje je početkom ovog veka u popularnu kulturu donela milenijalsko hipsterska subkultura, jedan od najupečaljivihih je nametanje konstantne potrebe za nečim novim, ili potrebu za „reinventovanjem“. Tako smo tokom poslednje dve decenije stalno imali prilke da čujemo ili pročitamo kako je neki umetnik „reinventovao“ sebe na svom novom albumu ili umetničkom delu što je ponajčešće značilo da je iz korena promenio svoj stil kako bi se uklopio u najnovije trendove.
Calexico ne spadaju u tu grupu muzičara i tokom prethodne dve decenije svakim svojim albumom samo učvršćivali svoj umetnički integritet. Od samog početka bili su inspirisani muzičkom zaostavštinom američkog jugozapada, zvukom pustinje, mesta na kome se sudaraju dve kulture, američke i meksičke, i sve to su upakovali u moderan indie rock i pop zvuka.
Calexico se nikada nisu odrekli svojih korena, već su svoju muzičku paletu svakim novim albumom činili širom i bogatijom, kako izborom muzičara sa kojima su sarađivali a koji dolaze iz svih krajeva sveta, tako i izborom mesta na kome bi snimali i stvarali svoje albuma a čiji bi muzički i umetnički uticaj utkali u pesme stvorene na tom mestu.
Tako je na albumu „Algiers“ uticaj Nju Orlinsa bio više nego prisutan, na prethodnom albumu „Edge of the Sun“ Calexico su se preselili u Meksiko siti. Najnoviji album „The Thread That Keeps Us“ Calexico su snimili i stvarali u kući koju su oni nazvali „Phantom Ship“ na samoj obali Pacifika, u severnoj Kaliforniji, koja je sagrađena od drveta dobijenog od starih brodova i jedrenjaka.
Uticaj severne Kalifornije primetan je kroz melanholične pop melodije koje su utkane u muzičku teksturu ovog albuma, i takav ton albuma postavili su odmah na prvoj pesmi „End of the World with You“. Odlične isprepletane gitarske linije u „Voices in the Fields“ savršeno se uklapaju u stihove "Running through fields of flower and smoke / Leaving behind all that we've built / The garden now ashes and the roof caving in/" stvarajući tako specifičnu melodično mračnu atmosferu koja je pristuna tokom ovog albuma. Agresivniji ritam i sirovi gitarski rifovi u „Bridge to Nowhere“ i „Dead in the Water“ upravo svoju lepotu grade mračnim ali lepim melodijama.
„Under the Wheel“ sa odličnom duvačkom sekcijom koju čine Martin Wenk i Jacob Velenzuela i savršenom vokalnom harmonijom Joey Burnsa na refrenu, evocira tex mex atmosferu njihovih remek dela „The Black Light“ i „Feast of Wire“. „Flores Y Tamales“ koju je otpevao madridski gitarista Jairo Zavala je još jedan dokaz da se Calexico ne odriču svojih korena i uticaja latino i meksičkog zvuka.
„Girl in the Forest“ i „The Town & Miss Loraine“ su sa druge strane pravi reprezenti nostalgičnog pop uticaja severne Kalifornije, dok je „Another Space“ najekspirementalnija kompozicija na albumu sa mešavinom džeza, blage elektronike i Miles Davis-ovske trube.
U „Eyes Wide Awake“ Calexico briljiraju u svakom tonu. Besprekoran ritam Johna Convertina i bas linija Scotta Coldberga, gitarska linija koja jeca, vrišti i prodire pravo kroz vas prati prati emocionalni i ranjivi vokal Joey Burnsa i stihove „Eyes wide awake, so much is at stake / I'm frozen in place, need to see your face / The lost and the damned, we'll find our way / But something out there keeps blowing back, keeps blowing“.
Calexico nikada nisu krili da svojom muzikom bar žele da pokušaju da učine svet boljim mestom, Ovaj album nije drugačiji. Od ekološke poruke koju nosi „Girl in the Forest“ do problema sa kojima se suočavaju emigranti kojima je dolazak u Ameriku često pitanje života i smrti, do položaja siromašnih društvenih klasa, poruke su tu i veoma su jasne za svakoga ko želi da ih čuje. Od umetnika ne možete očekivati više od toga da digne svoj glas protiv raznih nepravdi koje muče svet u kome živimo što Calexico rade tokom cele svoje karijere.
Nakon dve decenije oni i dalje uspevaju da sveže, bogato i moderno bez žrtvovanja osnova svoje originalnosti. „The Thread That Keeps Us“ je upravo album kakav očekujete od jednog fantastičnog benda kakav je Calexico.
