Stranger Things - Sezona 2

Stranger Things
Sezona 2
Netflix / 21 Laps Entertainment / 2017
Režija: 
Matt Duffer, Ross Duffer
Scenario: 
Matt Duffer, Ross Duffer
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
Engleski
8.0
8

U prvoj sezoni kreatori su ispipavali publiku, i verujem da je ogroman uspeh i popularnost iznenadio i njih same. Puno su igrali na kartu nostalgije, pre svega za pop kulturom 80ih, za nekim boljim i sretnijim vremenima, vremenima koji su se kod dobrog dela publike poklopili i sa njihovim detinjstvom. Trenutna fascinacija mejnstim kulturom osme decenije prošlog veka, i pored toga što sam veoma srećno detinjstvo i tinejdžerske dane proveo upravo tada, prilično me čudi.  

Tačno je, prošlo je mnogo godina od tada, pa se može pomisliti da su se loše stvari zaboravile, ali tada je bilo toliko loših i gadnih stvari da ih ni vekovi ne mogu izbrisati.  Gadna moda, sve one helanke,  tesne šarene farmerke, sakoi sa naramenicama odvratnih boja, pa frizure (ughhhh!), posebno muške (ughhhh!!!!!!), a o brkovima ... to ne želim ni da zamislim. A tek muzika, ako nekako progutate Kaja Go Go i Duran Duran, dočekaju vas Modern Talking, pa onda Scorpions, Europe,  Poison, Skid Row, Van Halen, Motley Crew, Tesla, a Bon Jovia bolje i da ne spominjemo.

Sa druge strane u muzičkoj „Stranger Things“ se osvrću i na neke bolje momente te ere, pa u muzičkoj podlozi čujemo i The Clash i New Order, kao i direktni uticaj kultnih filmskih ostvarenja tog perioda poput „The Goonies“ ili filmova Johna Hughesa, kao i  na vreme luna parkova i onih ogromnih automata sa 8bitnim video igrama, i ponajviše onog osećanja dečije fascinacije jednim poptuno novim i čarobnim svetom zabave.

Naravno, moraćemo da progutamo dosta toga što baš i nema nikakvog  smisla. Na primer, mrklo doba noći, znate da se oko vas dešava nešto veoma čudno i strašno, u sred polja je neka rupa, u kojoj se nešto čudno mrda i čuje. Svako normalan bi pobegao odatle koliko ga noge nose i ne bi stao dok ne bi stigao na drugi kraj sveta. Ali ne i šerif Hooper, ne javivši se nikome, hrabro ulazi u rupu.

Zatim, jasno je da postoje veoma hrabra deca, ali deca koja se bez cike i vriske suoče sa čudovištem poput demo-doga su malo previše za zdrav razum. Ali „Stranger Things“ nije „Homeland“ ili „Mr. Robot“,   i ne traži od vas zdrav razum, „Stranger Things“ je „detinjarija“ i to je ono što donosi najviše šarma ovoj tv seriji.