Ride - Weather Diaries [2017]
Poput feniksa koji se rađa iz pepela, ove 2017.godine svedoci smo slične pojave u muzičkom svetu, ponovnog uzdizanje nekada veoma popularnih, bendova iz pepela njihovih karijera. Prvi su to ove godine uradili The Jesus and Mary Chain, nakon gotovo dve decenije pauze objavili su dobar „Damage and Joy“, zatim povratak Slowdive nakon 22 godine pauze, fantastičnim istoimenim albumom „Slowdive“ a sada imamo još jedne veterane britanske scene 90ih, bend Ride sa veoma dobrim albumom „Weather Diaries“.
Ride su svoj debi album „Nowhere“ objavili 1991.godine koji je odmah postao veliki hit, i doneo je popularnost bendu. Ride su od strane britanske muzičke štampe proglašeni najsjajnijim nadama ostrvske muzike i postali jedan od najpopularnijih bendova shoegaze scene. Oni sami nikada nisu prihvatali takvo žanrosvsko svrstavnaje. O svojoj muzici su govorili da je ona refleksija bučne muzike i bendova poput My Bloody Valentine, Sonic Youth, House of Love, Stone Roses koje su oni voleli.
Njihov drugi album „Going Blank Again“ (1993) je takođe veoma dobro prošao, tako da je njihov treći album očekivan sa velikm nestrpljenjem i očekivanjima. Kako je publika polako gubila interesovanje sa shoegaze zvuk, poput mnogih britnaskih bendova tog perioda i Ride su se odlučili za ekperimentisanje i potpunu promenu zvuka na svom trećem albumu „Carneval Of Light“ (1994). Eksperimentisanje novim zvukom može biti mač sa dve oštrice. Radiohead su napravili revoluciju svojim „Ok Computer“, Blur potpuno redefinisali sebe albumom „Blur“, Slowdive su snimili odličan drugi album „Pygmalion“ (1994), koji ih je koštao ugovora sa izdavačkom kućom i raspada jer niko u tom trenutku nije shvatao veličinu tog albuma.
„The Carneval of Light“ su i sami članovi benda proglasili lošim, po njihovim rečima – nalazlili su se na rasrsnici i krenuli pogrešnim putem. Bend je bio rastrzan između dva veoma kreativna člana Mark Gardenera (gitara, vokal) i Andy Bella (gitara,vokal). Obojica su napisali po pola pesama sa albuma, tako da je jedna polovina pripala Gardeneru a druga polovina Bellu. Ta sitacija se ponovila i na njihovom albumu „Tarantula“ (1996) koji je prihvaćen lošije nego prethoni nakon koga je uspedio raspad benda.
Svako od muzičara je krenuo nekim svojim putem. Gardener je objavio nekoliko solo albuma, dok najznačajnija stavka u post Ride Bellovoj karijeri je period od 1999 do 2009, koji je proveo kao basista grupe Oasis.
Ride su se okupili ponovo 2014.godine, stariji, zreliji i potpuno svesni svojih grešaka iz prošlosti. Bell je izjavio „ponašali smo se kao razmažena deca i to su nam svi oko nas dopuštali“. Početkom ove godine objavili su prvi singl nakon 21 godine, odličnu pesmu „Charm Assault“, a zatim 16.juna objavili svoj peti album „Weather Diaries“.
Ride je i dalje u istoj postavi u kojoj su krenuli na svoje muzičko putovanje. Pored Gardenera i Bella tu su Steve Queralt na bas gitari i Laurence Colbert na bunjevima. „Weather Diaries“ nije nastavio na mestu gde je bend stao albumom „Tarantula“. Mnogo više deluje kao da su Ride želeli da u potpunosti zaborave prethodna dva albuma i uskoče odmah iza odličnog „Going Blank Again“ ali u znatno osavremenjom duhu. Ride ne žive u prošlosti, i potpuno su svesni trenutne kako muzičke scene i svega što se dešavalo u poslednje dve decenije, tako i aktuelnog okruženja u kome žive. Najbolji dokaz za to su saradnici koje su izabrali za ovaj album.
Miksovanje albuma „Weatehr Diaries“ radio je veteran Alan Moulder sa kojim su sarađivali na svom debi albumu „Nowhere“ i koji u svom portfoliju ima saradnju sa najvećim svetskim bendovima i muzičarima. Produkciju je radio DJ Erol Arkan koji je sarađivao sa raznim bednovima od Franz Ferdinanda , preko Justice do Eurithmics, koji je zvuk benda na ovom albumu uveo u 21. vek.
Prve tri pesme koje otvaraju ovaj album „Lanoy Point“, „Charm Assault“ i „All I Want“ su refleksija trenutnog stanja, socijalne i političke situacije u svetu i u Velikoj Britaniji. Melodične gitarske linije i harmonije kao rezultat nikad bolje saradnje među dva frontmena Bella i Gardenera praćena neumornom ritam sekcijom, spadaju u najbolje pesme koje su Raid kreirali. Uticaj Alkana najočigledniji je na pesmi „All I Want“ , sa usemplovanim vokalom i dominantnim klavijaturama i vrtoglavim ritmom na bubnjevima najveći je iskorak van prepoznatljivog muzičkog obrasca ovog benda ali savršeno uklopljen u njihov muzički indentitet.
„Home is a Feeling“ i „Weather Diaries“ svojim vokalnim harmnijama podsećaju na prvi album „Nowhere“, dok „Lateral Alice“ i „Kali“ enegijom, čvrstinom i odličnim harmoničnim vokalnim aranžmanima praćenim jednako dobrim melodijskim linijama na obe gitare odgovaraju drugom albumu „Going Blank Again“.
Nakon dve decenije, Ride su se vratili stariji i mudriji, stare razmirice su odavno zaboravljene a godine su učinili da ego svakog od članova izbledi. „Weather Diaries“ je potpuno jedinstven u njihovom muzičkom katalogu, a sa druge strane potpuno odgovara svemu onome što su do sada stvarali. Ne postoji puno bendova i muzičara koji to mogu da postignu, ali to je recept za preživljavanjei stalno kreiranje nove i zanimljive muzike. Ove godine smo imali zadovoljstvo da to čujemo na tri odlična albuma britanskih veterana iz 90ih. „Weather Diaries“ je jedan od njih.
