"Šavovi": Važan i veoma dobar film
Srpski film "Šavovi" zasnovan je na istinitim događajima, jedna od onih teških priča koje dugo ostaju s gledaocem. Režirao ga je Miroslav Terzić, po scenariju Elme Tataragić, a svetsku premijeru imao je na Berlinskom festivalu 2019. godine, gde mu je dodeljena nagrada Europa Cinemas Label za najbolji evropski film u programu Panorama. To je afera koja nikada nije dovoljno potresla Srbiju i o kojoj se uglavnom pričalo šapatom jer je bila gotovo nezamislivo monstruozna. Ovo nije samo važan, već i veoma dobar film.
Ana (Snežana Bogdanović) je žena u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim, krojačica koja živi sa suprugom Jovanom (Marko Bačović) i ćerkom Ivanom (Jovana Stoiljković). Reč je o porodici iz Beograda, koja nije siromašna da jedva sastavlja kraj s krajem, ali očigledno nisu ni ljudi koji imaju mnogo. Dok se Jovan i Ivana trude da žive normalno, da ne talasaju i da se ne ističu previše, već u prvim scenama saznajemo da Anu nešto proganja i da se ovoj porodici nešto dogodilo u prošlosti. Vidimo Anu kako sa gorčinom i bolom na licu ide sa jedne adrese na drugu, pokušavajući saznati neke odgovore, da je se ljudi koji su je već stotinu puta otpratili sa istih tih adresa pokušavaju rešiti na što brži način, ali ona ne odustaje.
Naime, Ana je pre 18 godina rodila sina, a nekoliko sati kasnije rečeno je da je dete umrlo. Međutim, nekako instinktivno, kako valjda samo majka može da oseti, Ana je svih ovih godina bila sigurna da to nije istina i da joj je sin negde živ, da je ukraden na porođaju i prodat, ali ona to nikako ne može da dokaže, a svi oko nje, pa i članovi njene porodice, sve su više uvereni da je žena potpuno psihički pukla i govore joj da mora stati sa tom opsesijom. "Opet pratiš ljude, hoćeš da te strpaju u ludnicu?", kaže joj u jednom trenutku suprug, koji je svestan da je s gubitkom sina zauvek ostao i bez žene, kao što je to sasvim jasno i njihovoj ćerki. Ipak, vrlo brzo će se pokazati da Ana možda baš i nije toliko luda, a ova priča tim je šokantnija i strašnija kada se zna da je osmišljena po stvarnim događajima iz Srbije devedesetih.
Osamdesetih i devedesetih godina u Srbiji iz porodilišta je nestalo više od 500 beba čijim su roditeljima podvaljene lažirane smrtovnice, a decu su usvojile bolje stojeće porodice. Do 2021. godine, nijedna od tih krađa beba nije bila dokazana, nijedan slučaj nije bio rešen, ali i dalje je veliki broj nerešenih slučajeva (zapravo, razrešen je samo jedan ili dva). Naravno da je više ljudi odgovorno za te mućke i naravno da je i novac bio u „igri“, pokvarenost za najveću osudu. No, "Šavovi" možda nikada ne bi bili snimljeni da Terzić nije upoznao ženu čiji je slučaj jedan od najpoznatijih u Srbiji.
Terzić je odneo pantalone na skraćivanje jednoj krojačici u Beogradu. Ona mu je rekla da će biti brzo gotova i poslala ga da ode da se prošeta. Terzić je to vreme iskoristio da poseti svoju tetku u komšiluku i tek od nje je saznao da su njegove pantalone kod Drinke Radonjić, žene koja već godinama traga za istinom o svojoj navodno umrloj deci. Priča ove žene poslužila je kao inspiracija za film "Šavovi", a Snežana Bogdanović je maestralno odigrala glavnu ulogu. Njena Ana ne mora mnogo da priča, dovoljno je pogledati njeno lice i potpuno je jasno koliko je ova žena izmučena, uništena i jadna zbog svega što je prošla u poslednjih 18 godina. Ona visi po bolnicama, šalterima, policijskim stanicama i u blizini dečjih igrališta tražeći sina ili makar istinu o njemu. Terzić i njegova scenaristkinja, dakle, ostaju fokusirani na jedan slučaj, odnosno na Anu, njenu potragu i njenu psihu koja se pritom ruši.
Odlična režija Miroslava Terzića, pažljivo konstruisan scenario, fotografija, montaža i vrhunske glumačke izvedbe su ono što čini ovaj film kvalitetnim. "Šavovi" je film koji vremenom raste u očima gledalaca, i koji predstavlja pravu moć evropske kinematografije. Svesna velikih nelogičnosti u dokumentaciji, zaposlena će rizikovati i dovesti u pitanje svoj posao u želji da pomogne žrtvi prevare. Suočene sa dokazima, Anina ćerka i sestra konačno veruju i priskaču joj u pomoć, a negde pri kraju i suprug Jovan se pridružuje supruzi u nadi da im je sin živ, no happy enda nema, makar ne onog klasičnog tipa.
Autor: Marko Jovanović
