Say Sue Me - The Last Thing Left [2022]

May 30, 2023

Say Sue Me

Damnably / 2022

8.6

Indie pop sigurno nije prva stvar koja bi ljubiteljima muzike pala na pamet, kada se pomene Južno Korejska muzička scena. Ali upravo iz Busana dolazi jedan od najzanimljivijih indie pop bendova, Say Sue Me.

Prvi put sam čuo njihovu muziku pre nekih 5 godine, tada su objavili odličan drugi album „Where We Were Together“ i tada sam, u početku bio siguran da se radi o bendu, iz recimo Škotske ili pak Kanade, jer njihova muzika ima sve odlike muzičkih scena sa kojih su recimo potekli Belle & Sebastian, Camera Obscura ili Alvvays.

Say Sue Me sviraju odličan indie pop, sazdan od veoma lepih, svetlih i ujedno melanholičnih melodija. Gitara Byungkyu Kima odlično gradi, ujedno sunčane i setne melodijske linije, i neverovatno prirodno i lagano se kreće kroz različite žanrove od surf rocka, shoegaze do indie rocka, te sa novom ritam sekcijom Jaeyoung Kim-om (bas) i Sungwan Lim-om (bubanj) stvara pravi zvučni nosač za pevačicu Sumi Choi, čija boja i kvalitet vokala i šarmantne vokalne harmonije su upravo savršene za indie pop muziku, kakvu Say Sue Me sviraju, pa se ne može, a ne povući paralela sa recimo Tracyanne Campbell (Camera Obscura) ili Molly Rankin (Alvvays).

Say Sue Me su gore pomenutim odličnim drugim albumom „Where We Were Together“ skrenuli pažnju ljubitelja muzike širom sveta na sebe. U Južnoj Koreji su to uradili svojim prvim albumom „We've Sobered Up“ iz 2014. godine.

Upravo taj drugi album bnio je praćen tragičnim događajem kada je u toku snimanja albuma njihov bubnjar Semin Kang bliski prijatelj i osnivač benda, tokom pada zadobio teške povrede glave, od kojih je pao u komu i preminuo par godina kasnije.

2020.godine, zbog pandemije nastupi i turneje su otkazane te je bend sa novom ritam sekcijom, jer je bend napustio još jedan originalan član basista Jaeyoung Ha, krenula je krenuo da radi na novom trećem albumu.

„The Last Thing Left“ objavljen je prošle godine, i u osnovi je refleksija emocija nastalih gubitkom prijatelja što se da odmah primetiti, jer su pesme nežnije dok je setan ton znatno dominantniji nego na ranijim albumima. Upravo veoma lepa, melanholična instrumentalna numera „The Memory of Time“ otvara album.

Nežna „Still Here“ je upravo pesma kakva bi se bez problema uklopila u muzički opus benda Camera Obscura.

„Around You“ je jedna od onih poletnih pesama koji vas lagano ispune toplinom i zadovoljstvom. „No Real Place“ donosi blago distorzirane, prljave gitarske melodije koje zalaze u muzičku teritoriju benda Dinosaur Jr. te je čine najenergičnijom pesmom na albumu.

„To Dream“ je jedina pesma na korejskom jeziku, muzički se naslanja nasleđe shoegaze bendova 90ih.

Bend, pri tome ponajviše gitarista Byungkyu Kim, koji je ujedno i glavni kompozitor, na svakoj pesmi pokazuju zavidno muzičko umeće, baratanja elementima raznih muzičkih žanrova, te je „Now I Say“ lagana akustična balada, „Photo of You“ je okupana shoegaze/dream pop atmosferom, „We Look Alike“ plovi surf pop vodama, „The Last Thing Left“ je šarmantni noise pop, dok je „George & Janice“ simpatični, zašećereni twee pop, pesma koja je ujedno nastala kao poklon za rodjendan njihovoj izdavačkoj kući.

Say Sue Me su svojim odličnim, trećim albumom „The Last Thing Left“ dokazali da sa svim pravom zaslužuju mesto u samom vrhu svetske indie pop scene.