Preoccupations - Arrangements [2022]

Feb 21, 2023

Preoccupations

Arrangements

Flemish Eye / Jagjaguwar / 2022

8.5

„Arrangements“ je četvrti album za Preoccupations, post punk kvartet iz Kalgarija. Tehnički gledano, ovo je njihov treći pod ovim imenom, a sve zbog ono dobro poznate priče o prinudnoj promeni prvog imena Viet Cong, koje se nije dopadalo nekim politički korektnim dušebrižnicima jer navodno to ime vređa i izaziva duševnu bol kod nekih stanovnika planete.

Nakon prethodna odlična tri albuma „Viet Cong“, Preoccupations“ i „New Material“, „Arrangements“, iako malo zahtevniji za slušanje od prethodnih albuma, svojim kvalitetom ni malo ne iznenađuje, jer na to smo već navikli od Matta Flegela i ekipe.

Prepoznatljiv muzički pečat benda je utisnut u svakom tonu albuma, disonantni gitarski rifovi, ritmične bas linije, rafalna paljba na bubnjevima, mračne i eterične melodije na sintisajzeru te veoma dobar, specifičan vokal Matta Flegela, koji daje onu konačnu glazuru jedinsvenom zvuku benda.

„Fix Bayonets!“ koja otvara album, ujedno i reprezentuje majstrostvo benda u stvaranju pesama. Otvara oštra frenetična gitara, sledi baraž na bubnjevima, zatim započinje ples mračnih pop melodija na klavijaturi i gitari. Ono što izuzetne bendove razlikuje od, recimo dorbih bendova, su detalji, i to je upravo slučaj u gotovo svakoj pesmi ovog benda. Mattov vokal ima savršen tok, uz perfektnu dikciju i osećaj za ritam. Gitare vrište na refrenima dok ispod svega tutnji bas linija i divlji ritam na bubnjevima. Iako se na prvo slušanje može da zvuči haotični, ni malo to nije, svaki detalj pesme je savršeno odvagan i uklopljen u celinu.

„Ricochet“ je dinamična, veoma melodična, odličan arpeđo na gitari koji se provlači gotovo kroz celu pesmu, lagana melodija na klavijaturi koja lebdi negde u pozadini, u drugoj polovini gitare preuzimaju ulogu ritam elementa, bas gitara je instrument koji isporučuje melodiju, dok ispod svega tutnji bubanj Mikea Wallacea.

„Death To Melody“, „Recalibrate“ dodaju psihodeličnu atmosferu, te na momente zvuče prilično kakofonično, frenetično, da bi recimo u „Recalibrate“ pri samom kraju iz prilično sirovog muzičkog zvuka, uplovila na jedan veoma elegantan i nenametljiv način u mnogo mirniju, sanjivu i melodičnu atmosferu.

Shoegaze gitare i klavijature bruše nazubljenost post pank zvuka na „Slowly“, otkrivajući gotovo romantičnu stranu benda.

Sedmominutna „Advisor“, u prvoj polovini deluje kao jedan mračan, psihodeličan intro, da bi u drugoj polovini pesme, preplitanje iskričavih gitarskih linije Daniel Christiansen-a i mekanih melodija klavijatura Scott "Monty" Munro-a donele prepoznatljiv zvuk benda.

„Tearing Up the Grass“ koja zatvara album, puna je muzičkih detalja i slojeva koji daju gotovo poletnu, svetliju i optimističnu atmosferu.

Kao i mnogi albumi objavljenih nakon pandemije i rad na „Arrangements“ započeo je malo pre pandemije te je bend nastavio sa radom tokom izolacije, što je svakako uticalo na krajnji utisak otuđenosti i izolovanosti koja izbija iz ovog albuma. „Arrangements“ , iako malo zahtevniji za slušanje od prethodnih albuma, je svakako još jedno odlično muzičko ostvarenje iz opusa ovog izuzetnog benda.