Toksični muškarci! She Will!
Žene su ženstvene! Žene su ženstvene! Žene su ženstvene! Muškarci su pravi muškarci – ali samo ako su toksični!
Tako bi nekako zvučali rimejkovani, reimadžinirani stihovi klasične pjesme Buldožera, ako bi se zapjevala u današnjem američkom indi horor filmu.
Posle ogoljavanja Harvija Švajnštajna (brrr!) i #metoo pokreta rođen je novi trend programskih „horora“, sa eksplicitnom agendom, da se jednom zasvagda prikaže to Muško Zlo (i Stradanje Nedužnih Ženskih Žrtava). U teoriji, to je u redu: sasvim legitimna tema, „toksična muškost“ postoji, i toksična je, i truje stvarne živote nekim stvarnim ženama (i ne samo ženama) – dakle, to je sasvim legitimna tema, i treba da se obrađuje umetnički.
Naglašavam: umetnički!
I tu nastaje problem. Umetnost podrazumeva slojevitost, složenost, ambivalenciju, otvorenost za tumačenja, provokativnost, subverziju, nekonvencionalnost… Umetnost NE znači agendu, propoved, esej, pričam ti priču, crno-beli prikaz likova i drame.
Nažalost, u žurbi da svi i svako, odmah, iz aviona, izdaleka vide njihov STAV, njihovu agendu, njihovu „oštru kritiku“ – mnogi današnji umjetnici, a naročito umjetnice, ne uspevaju da svoje validne i hvale vredne ideje i namere artikulišu kroz umetničke filmove (ma koliko ih kitili i šarenili nekim površnim „arty“ postupcima: vidi dole); umesto toga, nude nam plitko zamaskiranu agendu, propoved, esej, pričam ti priču, i to isključiov u crno-belim tonovima, bez ikakvih sivih zona, dvomislenosti, zapitanosti na kraju… A komesari i esejisti i propagatori nikad nisu pravili dobru umetnost čak i ako su teme njihovih tirada bile hvale vredne, u načelu.
To važi za nekolicinu novih hororčića koje sam pogledao u skorašnje vreme, a od kojih sam – naivan, neuništivo naivan! – imao poprilična očekivanja, zahvaljujući snažnom hajpu koji su dobili u pretežno američanskoj i engleskoj kritici (ali i među mojim FB frendovima, piscima i urednicima vodećih žanrovskih časopisa i knjiških edicija, filmskim kritičarima itsl. bratijom i sestrinstvom). Ipak, deco, kao što ja to uvek ponekad kažem: ne verujte hajpu dok to nije Gulov hajp.
U grupaciju mnogohvaljenih filmova na temu Toksične Muškosti spadaju ovde nedavno usput prikazani FRESH i YOU WON'T BE ALONE, kao i mestimično vizuelno zanimljivi MEN, a sada ću vam otkriti još jednog člana ove bratije, ili bolje reći - sestrinstva.
Ovo sam zapravo snažno želeo za SLAUGHTER festival! Bio mi je u najočekivanijim naslovima. Javljalo mi se da je super, jer ima zanimljiv plot („lekovito“ blato u jednom povučenom planinskom zimovalištu zapravo se sastoji od pepela davnospaljenih ali još-osvetoljubivih veštica), odličnu glumačku postavu (kraljica zlokobnosti Alis Krig! Rupert DilanDog Everet! Malkolm Mekdauel najzad u nečemu što ne deluje kao tezga!), plus vizuelno bogat trejler, a deda Arđento se toliko primio na film da je, videvši ga već gotovog na nekom festivalu, rešio da nakači svoje ime na njega kao „izvršni producent“ i tako ga podrži…
Sva sreća da mi se slepci zaduženi za prodaju filma uopšte nisu ni javili na moje upite, jer… kad je sredinom jula ovo najzad procurilo na net, mogao sam se uveriti da je to, zapravo, samo još jedan komadić u sve dužem, gnusnijem nizu prehvaljenih budalaština koje bi htele da budu „feminističke“ i „ženoomoćavajuće“, ali su suviše plitke, trapave i nevešte da to stvarno i budu. Plitkoumna mizandrija je najveći domet – s tim što ovde, što retko viđamo, širi pipke čak do homofobije: no MAN shall be spared, even a sissy! kill'em all!
Znači, idejno, narativno, dramaturški, filmski – to je sasvim bezvredno (o, da, ima nekih „lepo“ uslikanih kadrova, ali to se još 1980-ih zvalo videospotovska režija; i Manselov skor nije sasvim hrđav). I treba li uopšte reći, ova ženorežirana tirada protiv Muškog Zla savršeno je letargična, uninvolving, dooosadnaaa.
Po svemu (pa i po ovom filmu) sudeći, izgleda da feministi veruju da jedino praveći spore, dosadne traktate sa antipatičnim likovima i proizvoljnom dramaturgijom nakićenom „macola-u-glavu“ suptilnim metaforama mogu da podriju falocentrični poredak i inherentno muški (?) koncept filma koji je actually zabavan, zanimljiv i uzbudljiv!
Ako vam je bila dobra ona makedonska travestija YOU WON'T BE ALONE – SHE WILL će da vam legne kao budali šamar.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Cult of Ghoul.
