House of Gucci [2021]

House of Gucci
Metro-Goldwyn-Mayer
Režija: 
Ridley Scott
Scenario: 
Becky Johnston (screenplay by), Roberto Bentivegna (screenplay by), Sara Gay Forden (based on the book by)
Zemlja proizvodnje: 
USA
Jezik: 
English
6.5
6

Teško je pisati o bilo kom filmu Ridlija Skota (Ridley Scott), a ne imati u vidu njegova uspešna ostvarenja sa početka karijere, i to nisu bilo kakva ostavrenja, već sada ozbiljni klasici žanra, pa tako biopik o modnim magnatima, italijanskoj familiji Guči, nekako mu dođe film iz pozne faze Skotove autorske nonšalancije, u maniru kada više nije bitno praviti jake pečate, već raditi ono što najbolje umeš i znaš, ne umetnosti radi, već uprkos njoj.

Međutim, House of Gucci uprkos hroničnom nedostatku elementarnih Ridlijevih narativnih postulata, sadrži frenetičan ton akcije i u modnom okruženju koje se kune u originalnost i tradicionalan brend, autor filma nekako uspeva da narativno koketira sa kičom i stvori žanrovski prihvatljiv seting za priču o propasti familije modnih ikona, iza kojih su ostali tračevi, dugovi, intrige, i ono što je najvažnije ubistvo, koje je potreslo u tom trenutku celi svet.

House of Gucci nose Adam Drajver kao Mauricio Guči (naslednik modne imperije) i njegova supruga Patricija Ređani, koju na platno prenosi Lejdi Gaga.

Zaplet prati naizgled nespojivu vezu Ređanijeve, devojke iz radničke klase, evidentno nižeg obrazovanja i mladog advokata i ključnog naslednika imperije Gučijvih, Mauricija, koji naravno kao mlad pada na šarm i navalentnost Patricije, samo da bi se tokom godina koje dolaze ispoljile tektonske razlike u obrazovnom i kulturološkom smislu, a što sve vodi u propast braka.

Drugu stranu priče nose Mauricijev otac Rodolfo (Džeremi Ajrons), njegov brat Aldo (Al Paćino) i Aldov sin Paolo (Džared Leto), koji su svo manje-više prikazani ili komično ili tragikomično, mahom kao ikone industrije i naslednici imperije, spremni na svaku vrstu kompromisa, kako bi se sačuvao brend i žig Gučijevih, a sam familijarni obračun je parodičan i smešan, te da nije kontroverznog finala, lako bi se mogao steći utisak (iz vizure Ridlija Skota) da su Gučijevi sami sebi bili uzrok i posledica, i da ako nisu bili patetični bogataši, a ono onda su bili imperija vredna i dostojna svoje tragične sudbine.

Naravno, bilo koja istorijska ličnost, ma koliko tragična bila, zaslužuje dašak ljubavi reditelja, a House of Gucci nije ništa više do jeftine zafrkancije bez potentnije karakaterizacije, i što je najvažnije niti smisleno pokazuje tragediju Gučijevih, a još više je daleko od nekadašnjeg talenta Ridlija Skota.

Preporuka

share