The Witcher - Sezona 2 [2021]
Prva sezona Netflixove TV serije „The Witcher“ zasnovana na delima poljskog pisca Andrzeja Sapkowskog, koja i pored velikog uspeha, ostavila je jedan deo publike razočaranim. Uglavnom one publike, koja je iz nekog razloga, očekivala nešto poput tv serije „Game of Thrones“. Na svu sreću „The Witcher“ nije bio nimalo poput pomenute tv serije, kao što i romani Sapkowskog nisu bili nimalo slični romanima George R.R. Martina.
Iako ova dvojica, i pored sve popularnosti, po kvalitetu svojih romana, ne samo da ne spadaju u svetski literatni vrh, već nisu ni u vrhu epske fantastike, žanra kojem njihovi romani pripadaju. Ovo, naravno, nimalo ne znači da u romanima Sapkowskog ne možete uživati, ja veoma jesam, tako da svaka preporuka za čitanje istih.
Prva sezona je pokrivala prve dve knjige o Geraltu od Rivije koje je Sapkowski napisao. To su bile zbirke, ne preterano povezanih priča, nešto poput nasumičnih epizoda iz Geraltovog života. Scenaristi tv serije su to produbili, posebno kreirajući narativ za mladost čarobnice Yennefer (Anya Chalotra), i uspešno su kreirali jedan adekvatnu uvodnu priču, iako su upotrebom različitih „timeline-ova“ prilično zbunili dobar deo gledalaca, posebno onaj koji nije čitao romane. Šalu na primedbe gledaoca scenaristi su veoma vešto ubacili i u jednu epizodu druge sezone, u sceni sukoba barda Yaskiela (Joey Batey) sa lučkim radnikom.
Ako su prvom sezonom bili razočarani fanovi tv serije „Game of Thrones“, postoje veoma realne šanse da drugom sezonom budu razočarani fanovi romana, posebno oni koji imaju stav, da se literano delo tokom adaptacija mora pratiti od slova do slova.
Druga sezona „The Witcher“ donosi puno promena, i generalno literarnog izvora se drži samo u prvoj epizodi, jer to je adaptacije još jedne od priča iz prve dve knjige. Nakon toga kreće narativ potpuno drugačiji od onog iz romana. Tačno je da i dalje imamo likove koje je kreirao Sapkowski, ovoga puta upoznajemo i Vesemira (Kim Bodnia), starog vešca i Geraltovog učitelja, zatim nekoliko drugih Geraltovih kolega kao i još sijaset likova, koji su poznati gledaocima koji su čitali romane i igrali video igre, .
Moj stav je da adaptracije rade puno bolje ukoliko se pridržavaju literarnog dela, posebno ako je to delo vrhunsko. Ali tako nešto, i pored toga što ja veoma volim romane o Geraltu od Rivije, koji su veoma zabavni i čitaju se u jednom dahu, ipak se ne može se reći za dela Sapkowskog.
Netlix je nakon uspeha prve sezone, očeigledno rešio da kreira svoj filmski univerzum zasnovan na romanima, što me veoma raduje. Već smo imali prilike da gledamo veoma dobru animu „Night of The Wolf“ koja donsoi priču o detinjstvu i mladosti Vesemira, sve do trenutka uništavanja Kaer Morhena, tvrđave u kojoj se mutacijama kreiraju vešci. Zatim već je za sledeću, 2022.godinu, najavljena nova tv serija „The Witcher: Blood Origins“ koja nas vodi 3000 godina pre Geraltovog doba, u eru vilovnjaka.
Iako je na samom početku taj drugačiji razvoj priče i odstupanje od romana, došlo kao mali šok, kako su epizode prolazile, jasno je da se nagoveštava potencijal za veoma zanimljiv razvoj u sledećim sezonama ukoliko ih bude. Za sada ne vidim zašto ih ne bi bilo, jer je i ova sezona doživela priličan uspeh, mada ovog puta više kod kritike nego kod fanova, jer je gomila literarnih zelota neopravdano davala krajnje loše ocene.
Druga sezona se, za razliku od prvog dešava u jednom timeline-u, i sama priča je veoma dinamična, dešava se u filmskom formatu, epizode se slivaju jedna u drugu, što gledaoce vuče da celu sezonu, svih osam epizoda, odgledaju u jednom dahu. Stiče se utisak da u ovoj sezoni ima manje akcionih scena, ali one koje postoje, i dalje su veoma dobro kreirane i snimljene, posebno one u poslednjoj epizodi. Henry Cavill kao Geralt je i dalje na istom, veoma visokom nivou, dok su Freya Allan kao Ciri, Anya Chalotra kao Yenefer i Anna Shaffer kao Triss popravile utisak o svojim ulogama iz prve sezone, posebno ova poslednje navedena jer je dobila više vremena u drugoj sezoni.
Vizuelno druga sezona deluje bolje i raskošnije od prve. Moguće je da je Netflix nakon uspeha prve sezone rešio da uloži više novca u produkciju, a novac je neophodan kod vizuelnih aspekata, poput scenografije, fotografije, kostima i specijalnih efekata, koji su neizostavni i jednako važni kao i sama priča kod ekraniziranja epske fantastike.
Namera da se u ovoj meri odstupi od literarnog predloška jeste veoma hrabra, jer je opasnost otuđenja određenog dela fanova veoma realna, dok privlačenje novih fanova nije uvek izvesno. Ali sama ideja potpuno novog narativa deluje veoma uzbudljivo. Ponajviše što kroz ovu tv seriju imamo prilike da nanovo pratimo jednu potpuno novu priču o omiljenim likovima iz romana: Njihovu sudbinu za sada ne znamo i pruža im se prilika za poptuno novi život, a nadam se i potpuno drugačiji kraj od onih u romanu, koji je posve idiotski. Sada je sve na scenaristima i kreatorima, kako će oni odraditi svoj posao, ostaje nam da vidimo u narednoj sezoni, a nadam se i sezonama.
