The Flatlanders
Treasure of Love
Rack’em Records/Thirty Tigers / 2021
9
9

Kao što i sam naziv njihovog reizdanja iz 1990te godine kaže, The Flatlanders su više legenda nego bend. Početkom 70ih u Lubbocku, TX, kreativne snage udružili su Jimmie Dale Gilmore, Joe Ely i Butch Hancock, ali nikako nisu uspeli da se uklope u tadašnje tendencije u Nashvilleu, jer su jednostavno bili su previše čudni i previše tradicionalni (u svom pristupu country muzici) za tu eru. Ali, njihov značaj može da se sagleda realnije kada se uzme u obzir uticaj koji su imali na alt-country pokret devedesetih, čiji su najekletantniji predstavnici bili No Depression heroji Uncle Tupelo. Takođe, smatra se da su zajedno sa The Bandom i nekolicinom drugih muzičara postavili temelje za ono što danas zovemo Americanom.  U novom milenijumu oni ponovo počinju da snimaju i izdaju tri zapažena albuma za New West Records: Now Again (2002), Wheels of Fortune (2004) i Hills and Valleys (2009). Legendarni trio je snimao svoje retke sesije ali je tek Covid, uz neumornog multiinstrumentalistu i producenta Lloyda Mainesa, omogućio da nakon dvanaest godina u rukama imamo njihovo novo izdanje.

Treasure of Love ne donosi nov materijal, samo četiri od petnaest numera su napusali Flatlanderi, tačnije tri je napisao Hancock i jednu Ely. Sa druge strane, očigledno je dosta vremena uloženo u snimanje i produkciju materijala, te postaje jasno da se radi o fokusiranom sentimentalnom hodočašću, koje uzima za  referentne tačke određene kompozicije i izvođače, stvarajući jednu promišljenu personalnu rekapitulaciju. Hancockova "Moanin 'of the Midnight Train" otvara album, ali obojena u country boje u odnosu na original objavljen na solo albumu Eats Away the Night iz 1994. godine. Ovdje Ely preuzima vokal, dok tri električne gitare u pozadini rastapaju naraciju.

Mainesova steel pedal gitara preuzima vođstvo na "Long Time Gone", originalnoj kompoziciji Franka Harforda i Texa Rittera, dok se Jimmy Dale Gilmore sa svojim partnerima pronalazi u visinama fantastičnih harmonija. Townes Van Zandtova himna lutanju “Snowin' on Raton“ dobija još jednu interpretaciju, ovoga puta dinamičnu i raskošnu, dok se “She Smiles Like the River“ Leona Russella prikladno ljulja u honky tonk ritmu. Joe Ely je kao riba u vodi na Leon Jacksonovoj “Love, Please Come Home”, kao i na veseloj “Satin Shoes“, koju  je napisao još 2003. godine, ali koja nije zvučala kako treba bez „bande“. On dominira i na Ernest Tubbsovoj baladi “I Don’t Blame You,” superiornom kontrolom dinamike, emocije i izražaja.  

Starine se nisu libile da se oprobaju i na poznatijim klasicima, kao što su Cashova “Give My Love To Rose“ i Dylanova “She Belongs To Me“, gde samouvereno iščitavaju neke od najupečatljivijih stranica američke folk pesmarice. U oba slučaja savšeno uspevaju da uhvate duh ovih numera, transponujući ih pola veka unapred. Na sličan način i završavaju LP, eksplozivnom country bluz reanimacijom “Sitting on Top of the World” Mississippi Sheiksa, sa Hancockovom usnom harmonikom koja uz frenetične solaže dovodi ovu stvar do finala, uporedivim sa najjačim jamovima Crazy Horsea. 
“It‘s the fearless who love, and the loveless who fear“ piše iznad tri figure na naslovnoj strani Treasure of Love. Inače, album je dobio ime po pesmi Georgea Jonesa i Big Boppera o ljubavi koja čini da se osoba oseća bogatom kao kralj. The Flatlandersi nam nakon pola veka muzike to donose kao jednostavan zaključak. Da ljubav sve pobeđuje.  Na nama je samo da slušamo i verujemo.
 

Preporuka

share