Surge [2020]
U filmu Surge je prilično jednosmerno ono što se dešava na ekranu, ali dovoljno ludo i otkačeno da nam zadrži pažnju od početka do kraja. Nalazimo se u životu čoveka kojeg pratimo 24 sata dok skreće u svoje ludilo. To je intenzivan film sa snažnim fizičkim i emocionalnim performansom Bena Whishawa koji nema ni sekundu vremena da predahne. Režirao ga je Aneil Karia, britanski glumac, reditelj i scenarista kojem je ovo debitantski dugometražni igrani film, pre toga je radio uglavnom na kratkim filmovima. Svetsku premijeru imao je na filmskom festivalu u Sundanceu početkom 2020. godine, a u Velikoj Britaniji je objavljen krajem maja ove godine u izdanju Vertigo Releasing.
Joseph (Ben Whishaw) je agent aerodromske bezbednosti, konstantno sumnjičav prema ljudima koje sreće i koji ceo dan ima posla s teškim putnicima koje kontroliše uz obavezan pretres. Povučen je, tih, izuzetno mršav i govori samo kada je to potrebno. Njegova unutrašnja previranja počinju da se manifestuju i on počinje da deluje, rušeći manje zakone i društvene granice, ponašajući se neobično i otkačeno s konstantnim grimasama. Bolno teška poseta njegovim roditeljima pruža tačku preloma i postaje sve gori. Pljačka i divlja po londonskim ulicama, potpuno odvojen od stvarnosti i društvenih normi, tražeći zadovoljstvo, bol i sve ono zbog čega će se osećati živim. Njegovi postupci eskaliraju do fizičke povrede i najveće je pitanje da li će neko moći da ga zaustavi u toj ludosti i pruži mu potrebnu pomoć.
Nastup Bena Whishawa pomutiće vam pamet dok gledate kako fizički ispoljava sva mentalna previranja koja proživljava. Njegovo telo je toliko napeto da ne može da kontroliše udarce i grčevite pokrete. Na njegovom licu se vidi mrak koji oslikava nekoga s ozbiljnim nelečenim problemima mentalnog zdravlja. Dok pre nije mogao da kaže šta oseća, sada vrišti svom snagom probuđene zveri. Intenzitet filma raste, poput kotla koji ključa, a sve proizilazi iz činjenice da imamo tako nestabilnu osobu, nekoga za koga nikada ne možemo tačno reći za šta je sposoban da uradi. Ulazi na tuđe venčanje i ruši sve kao da prolazi kroz muzej i u izuzetno uznemirujućoj sceni mirno uništava nameštaj luksuzne hotelske sobe.
U jednom neverovatno dugom snimanju pratimo Josepha dok trči londonskim ulicama, u prodavnice, banke i stanove, u potpunom ludilu. A mi celu stvar doživljavamo upravo tamo s njim. Drhtava kamera kojom se snima iz ruke, trči za njim i može biti teško za stomak, ali je u potpunosti neophodno za ovu nemilosrdnu scenu. Takođe je važno što kamera ostaje u blizini Josepha tokom većeg dela filma. Ovde se radi o njegovom iskustvu i njegovom izolovanom umu, tako da nismo spoljni posmatrači. Dizajn zvuka je vrlo jak i pomaže nam da doživimo njegov svet.
Ovde se mogu izvršiti poređenja s Jokerom, iako ovo nije Gotham, umesto toga Aneil Karia predstavlja zaista upečatljiv i autentičan pogled na London, jer dobijate pravi ukus za Josephovu okolinu. Iako Surge ne korača preterano novim stazama, ono što je ovde najvrednije za gledanje je ogroman talenat Bena Whishawa. Njegovo ubedljivo izvođenje je detaljno i uznemirujuće. Josephovi maniri, grčevi i neprimereni osmesi postaju jezik filma, jer je dijalog vrlo minimalan. Priča uključuje i kratka proučavanja njegovih roditelja, taman toliko, da se pitate da li su ga oni učinili takvim kakav jeste.
Aniel Karia predstavlja svoj prvi nastup iza objektiva, u ovom uglavnom uverljivom i autentičnom prikazu na temu usamljenosti. Surge ostaje na kraju zanimljiv film, i sigurno onaj koji ima i svojih nedostataka, ali nas tera da razmišljamo, dok smo svedoci ludosti glavnog junaka. Onima koji ostanu uz njega zagarantovano je iskustvo koje nije lako zaboraviti, uprkos brojnim pogrešnim koracima. Ipak, ono što možda i najviše zastrašuje u svemu ovome, to je da Joseph neće biti poslednji koji je stigao do ove tačke bez povratka.
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Film Master.
