Kings of Leon - When You See Yourself [2021]

Jul 08, 2021

Kings of Leon

When You See Yourself

RCA / 2021

7.0

Kings of Leon su, tokom karijere koja traje već duže od dve decenije dokazali jednu stvar, umeju da stvaraju hitove, ali ne i velike albume. Posmatrajući celu njihovu diskografiju, koja je ove godine dobila i osmi dodatak, album “When Your See Yourself”, na svakom od njih postoje pesme koje čine savršen dodatak jednom veoma pristojnom “Best of…” albumu, ali sami albumi nisu baš izdanja koje bi mogli nazvati antologijskim.

Nakon albuma “Only By the Night” (2008) koji je bend lansirao do stadionskih koncerta, Kings of Leon su upali u priličnu kolotečinu. Nije to ništa nepoznato, postoji gomila bendova koji, kada jednom dosegnu taj stupanj popularnosti, jednostavno nastavljaju dalje po inerciji , bez obzira da li to što stvaraju ima kvaliteta ili ne. Dovoljno je samo par pristojnih pesama koje će se dobro uklopiti u stadionsku atmosferu, a Kings of Leon to umeju.

Na prvo slušanje “When Your See Yourself” je radjen po tom receptu. Verovatno i posle drugog ili trećeg slušanja, utisak će vam biti isti. Ako pak izdržite do, recimo četvrtog, što je retko slučaj sa bendovima ovog profila, jer ste više radi da onih par pesama, koje se lagano izdižu iznad proseka, dodate na “Best of” listu negoli da se bakćete celim albumom, ali…ako poslušate još neki put, osetićete da ipak postoji razlika, bar u odnosu na prethodni album “WALLS”.

Ni na ovom albumu King of Leon ne pokušavaju da menjaju bogzna šta. Svi njihovi albumi, posebno nakon pomenutog “Only By the Night” su varijacije na istu temu. I to nije loša stvar, naprotiv, sve mi se više čini da je upravo ta konzistentnost i vernost zvuku samo plus u karijeri jednog benda, ako to uspevaju da koriste na pravi način. Ja lično, kada vidim da pesmu poptisuju Kings of Leon, želim da čujem upravo ono zbog čega sam ih zavoleo, to znači nešto poput “King of Rodeo”, “Sex on Fire”, “Temple”.

Sa druge strane ako previše rabite jedno te isto, neminovno je da to što radite postane bledo i izlizano. Upravo u tome razlika izmedju jednog prosečnog i jednog izvanrednog benda,. Potpuno je svejedno ako ovaj prvi i pored svoje prosečnosti i dalje da puni stadione, a ovaj drugi, potpuno uživajući u onome što stvara, snima odlične albume, bez imalo brige da li će ga to dovesti do sviranja pred punom stadionom ili u nekoj birtiji pred par stotina ljudi.

“When You See Yourself, Are You Far Away”, nosi prepoznatljive bas linije Jared-a Followill-a, koje čine kičmu pesme, dok sve ostalo, gitarske linike, klavijature, pa čak i bubnjevi donose atmosferu atipičnu za ovaj bend.

“The Bandit” na prvo slušanje upravo zvuči kao onaj pravi Kings of Leon hit sa albuma koji će se svakako uvstiti u kompilaciju najvećih hitova. “The Bandit” kao i “Golden Restless Age” koji su medju potencijalno najveći hitovi sa ovog albuma, nose izvesnu atmosferu The National sa njihovih najboljih albuma, a ne sa ovih par poslednjih nakon kojih želite da ozbiljno povredite sebe, samo da bi ste zaboravili na patnju slušanja istih.

Sporije pesme poput “100,000 People”, “Supermarket” i “Claire & Eddie” u svojoj osnovi imaju prijatne melodije i detalje, potu gitarskih linija, i dobro uklopljenih zvučnih tesktura sintisajzera,ali ipak su preduge, i repetitivne, i postaju zamorne. što je i ranije predstavljalo problem sa slušanjem balada ovog benda. Čini se da Kings of Leon jednostano nemaju osećaj kad da stanu.

“Stormy Weather” i “Echoing” sa druge strane nemaju tih problema, obe sa setnim harmonijama u srednjem tempu, što je do sada muzička teritorija u kojoj su se Kings of Leon najbolje snalazili.

“A Wave” je verovatno pesma preko koje se može najbolje sumirati utisak ovog albuma. Na prvo slušanje je uvod je spor i predug, ali Kings Of Leon na ovoj pesmi znatno bolje balansiraju dinamikom pesme , i uz nostalgične melodije i trijumfalne refrene, ne dozvoljavaju da sklizne u dosadu

“When Your See Yourself” donosi prepoznatljiv zvuk ovog benda, autentični vokal Caleba Followila od samog početka je bio jedan od najvažnijih sastojaka njihove muzike. Gitarske melodije Matthewa Followilla su razigranije i upečatljivije nego na prethodnih nekoliko albuma. Uspeh pesama Kings of Leon često je puno zavisio od uspeha saradnje njihove ritam sekcije. Jaredove bas linije su i dalje jedna od najvažnijih činioca Kings of Leon pesama, dok je Nathan svojim ritmom često upravo onaj dodatak koji pesmi doda upravo ono što je potrebno da je izvuče iz prosečnosti, kao recimo na “The Bandit”, “Stormy Weather” i “Golden Restless Age”.

Tokom čitave karijere na albumima Kings of Leon, postojala je ta primetna razlika u kvalitetu pesama. Bilo je tu onih velikih stadijumskih mejnstrim hitova, ali mnogo više mediokrietskih, pa i slabih pesama, za koje se pitate kako je moguće da dolaze od istog benda. “When Your See Yourself” se ne razlikuje u tome, s tim što je kvalitet ujednačeniji i većim delom naginje kao onim njihovim pristojnim pesmama nego što je to slučaj na “WALLS” pa i “Mechanical Bull”. Mada bi zaista bilo interesantno slušati album na kome bi nas ubedili da zaista uživaju u tome što rade, umesto što jednostavno otaljavaju za prelaznu ocenu.