Laura Veirs - My Echo [2020]

Dec 18, 2020

Laura Veirs

My Echo

Raven Marching Band / 2020

8.5

8

Za nešto više od dve decenije i 11 solo studijskih albuma karijere Laura Veirs je postala sinonim za dobru muziku. Naravno da je kvalitet u manjoj meri varirao do albuma do albuma, ali u osnovi su to veoma dobra ostvarenja. Pored nesopornog talenta Laura Veirs poseduje neverovatnu temeljitost u toku stvaranja muzike. Poznato je da u procesu stvaranja albuma napiše mnogo više pesama negoli što se nađe na albumu, a veoma često i pesme koje dospeju na album snimi u nekoliko verzija i na kraju odabere najbolju. Druga aspekt njene muzike su uvek veoma lični i iskreni stihovi. Dar pretočiti svoja najtanija i najskrivenija osećanja u sithove i muziku je nešto čime i mnogo poznatiji muzičari od nje ne mogu da se pohvale.

Njen jedanaesti studijski album „My Echo“ potpuno se uklapa u njen „modus operandi“. „My Echo“ nastajao je u veoma bolnom i teškom periodu života. Negde krajem prošle godine Laura Veirs i njen suprug Tucker Martine najavili su da se razvode. Veirs i Martine bili su u braku 19 godina imaju dvoje dece. Martine je producirao gotovo sve albuma Laure Veirs od početka njene karijere čak i fantastičan album case/lang/veirs koji je snimila zajedn sa Neko Case i k.d. lang. Pored produkcije Martien je svirao bubnjeve kako na albumima tako i u njenom pratećem bendu.

Deset pesama sa ovog albuma nastale su i snimljene su dok su njih dvoje još uvek bili u braku, ali kako sam Veirs priznaje ona je već znala da je brak gotov, što se itekako čuje u stihovima ovog albuma.

Veirs u svojim stihovima, bez ijedne otrovne strelice upućene ka svom bivšem životnom saputniku, pre svega govori o svojim strahovima, bolu i emocijama. Pesme sa ovog albuma su njen način terapije u jednom veoma teškom trenutku. „Turqouise Walls“ na veoma detaljan i slikovit način donosi onaj trenutak kada počinje da se rađa ideja da nešto nije u redu u vezi, kada se uvuče crv sumnje i razum poklekne pred paranojom.

Album otvara „Freedom Feeling“ pesma delom inspirisana Lorkinom poemom, nežna, veoma raskošno orkestrirana donosi strihove o pronalasku nada i snage u samome sebi.

Uz laganu bossa nova melodiju „Another Space and Time“ govori od utopijskom svetu u kome nema interneta i u kome ljudi pronalaze „peace of mind“. Kao neko ko se itekako seća vremena pre interneta, socijalnih mreža i svih ostalih pošasti modernog sveta u novom milenijumu, itekako razume žudnju za jednim takvim svetom.

Laura Veirs, inače diplomirani geolog, često navodi nauku i prirrdu kao velike inspiracije za svoje stihove. „Memaloose Island“ osim odličnih gitarskih melodija, stihovima slika prirodne pejzaže zbog koji se osećate srećni što živite. Predivan kristalno čist glas Laure Veirs samo u pratnji klavira čini od „End Times“ najintimniji trenutak albuma.

„Burn To Bright“ je posvećena muzičaru i producentu Richardu Swiftu koji je preminuo 2018.godine. Upravo na ovoj pesmi se da primetiti metodičnost i posvećenost muzici Laure Veirs. Ona je snimila 14 verzija ove pesme da bi na kraju odabrala jednu koju možete čuti na ovom albumu.

Uz pratnju dominante akustične gitare i tihog kalvira u pozadini, „Brick Layer“ je jedan od onih delikatnih muzičkih trenutaka u kome Laura Veirs uvek briljira na svojim albumima. U sličnoj atmosferi su i sledeće dve pesme „All the Things“ i neobična „I Sing to the Tall Man“ u kojoj praćen klavirom i nenametljivim trombonom u pozadini divan vokal Laure Veirs ima potpunu slobodu da dođe do punog izražaja, što ona i čini.

Album zatvara nežna i idlična „Vapour Trail“ na kojoj vokalom gostuje Jim James (My Morning Jacket)

„My Echo“ je tužan, snažan i pun nade. Jedanaesti album Laure Veirs je prelepa emotivna katarza i za autora i za slušaoca.