A History of Horror with Mark Gatiss [2010]

A History of Horror with Mark Gatiss
BBC Bristol Factual / 2010
Režija: 
John Das, Rachel Jardine
Scenario: 
Mark Gatiss
Zemlja proizvodnje: 
U.K.
Jezik: 
English
7.4
7
***(*)  
 4-
 
            izvanredna trodelna dokumentarna serija (BBC4) o horor filmu! iako mi je već pomalo dosadno da po ko zna koji put protrčavam kroz uobičajeni dril (nemački expresionizam – univerzalovi horori – big bug movies – hammer – psycho i sinovi – živi mrtvaci i testere + rozmerini isterivači itd.), scenarista i glumac gatis je uspeo da sve to, ili bar većinu toga, predstavi na svež, zanimljiv i intrigantan način tako da ne da mi nije bilo dosadno da po 300-ti put slušam davno-poznatu priču, nego sam vaistinu uživao u brojnim novim momentima, uglovima, lokacijama i sagovornicima!

getis je uspeo da nađe i poneke retke, originalne inserte, retko viđane fotke i dokumentarne snimke iz 'onih' vremena, a posebna draž su putovanja na relevantna mesta gde se pravila horor-istorija – npr. u 1. epizodi, u potpunosti posvećenoj univerzalovim monster-hororima, išao u arhivu gde se čuva originalna oprema za šminku i masku lona čejnija (čuvenog 'sam svoj majstor' glumca-maskera), bio je na licu mesta, u univerzalovom studiju gde se još čuva scenografija sela iz FRANKENSTEINA, stajao kraj onog jezerca na kome karlof baca u vodu devojčicu-popošak...  

svakom pravom horor fanu mora da zaigra srce kad danas vidi ta sveta mesta, a pratioci ovog bloga sigurno pamte i moja hodočašća bodega beju (THE BIRDS), svetioniku na point rejsu (THE FOG) i brojnim lavkraftoidnim lokacijama u providensu, salemu i marblhedu, te će stoga bolje razumeti da mi ovi momenti u serijalu pružaju posebnu vrstu exkluzive i naročito mi znače...
 
            i ne samo to: getis je razgovarao sa živim legendama kakve su John The Man Carpenter i Barbara The Dark-Lady Steele, ali i sa živim relikvijama u vidu babe koja je bila devojka u kočiji, u brauningovom DRACULI (1932!), pa sa karlofovom unukom, i sa glorijom stjuart, vaskrsnutoj u bljuzga-TITANIKU, ali zauvek živoj kroz istinski sjajne vejlove filmove THE OLD DARK HOUSE & THE INVISIBLE MAN.  

u drugoj epizodi (čitavoj posvećenoj HAMMERU) našao je pirsa hagarda (SATANS' SKIN) i s njim išao na lokacije iz tog filma na razgovor (ruševina crkve na nekakvoj livadi); iskopao je čak i hamer-legendu, reditelja roja vord bejkera, jedva-živog panteliju od stotinu ljeta, da se načas prisete hammerovih zlatnih dana ... 

 upravo revisiting takvih mesta, i direktni razgovori sa onima koji su naživo radili sa lugošijem, karlofom, vejlom... izdiže ovu seriju daleko iznad tek-još-jednog protrčavanja kroz poznate priče i ofucane inserte koje svako može da kompilira.

treća epizoda posvećena je modernom hororu, približno od romera do fredija ('68-'84) – da, očito je da nedostaje priča o poslednjih 25 godina, ali getis najnoviju fazu smatra inferiornom u poređenju sa slavnim klasicima; oh, well, niko nije savršen... 

u trećem delu getis razgovara sa deda-romerom i sa huperom, a mudro koristi barbaru stil ne samo za prisećanje na marija bavu (uprethodnoj epizodi), nego i na kronenberga; isto tako dejvid vorner govori o svojim engleskim hamerovskim danima, ali i o OMENU (na pitanje o tome gde je završila njegova u-filmu-odrubljena-glava, on kaže: 'izgubio sam je u razvodu'!) a tu je i dejvid selcer, autor OMEN romana.

ipak, za mene nedostižni i neprevaziđeni hajlajt 3. epizode jeste odlazak sa karpenterom u šetnju onim legendarnim ulicama pasadene (!) osveštanim snimanjem HALLOWEENA (začudo, i na sreću, još uvek vrlo nalikuju onome kako su izgledale 1978-me!) – i to je za mene bio baš onako, 'my heart, hold still' momenat. 

čak ni karpenter naživo ne deluje toliko tronut na tim ulicama kao ja kad ih sada dokumentarno gledam. između ostalog, pored kuće koja je nekada glumila stanište lori stroud sada pronalaze mali 'shrine' – dve bundeve i natpis, otprilike – 'da, namerniče, ovo je kuća lori stoud...' 
getisov šarmantni pristup, duh i humor, te evidentna ljubav prema materijalu, i njegovo poznavanje, prožimaju sve ovo na unikatan način i čine ove tri epizode od po sat vremena zaista nezaobilaznim materijalom za svakoga koga horor film zanima, nevezano za to koliko je već knjiga o toj materiji pročitao ili sličnih dokumentaraca odgledao.
jedino što sprečava da ovo bude ultimativna neprejebiva i totalna serija jeste – upravo njena selektivnost: najjača je u pokrivanju klasičnog američkog i klasičnog britanskog horora (prve dve epizode), ali već moderni horor (post-1968) kao najsloženiji i najvredniji u istoriji horora nesrazmerno je sažet, sa previše ključnih stvari pretrčanih ili i nepomenutih, čak i u okvirima angloameričkog horora – a da i ne govorimo o tome da je sve ostalo (italijani, francuzi, japanci…) ili pomenuto uzgred, kao fusnota, ili skroz zaobiđeno. ne očekujte da se ovde govori o POSSESSIONU, ANGSTU ili INFERNU kad su čak i BLACK SUNDAY i SUSPIRIA tu samo kroz desetak sekundi inserata i sličica, dok daleki istok ne postoji uopšte(ni KWAIDAN, ni RINGU a kamo li AUDITION…). 
znači, serija je izvanredna u okvirima svojih samonametnutih ograničenja – ne toliko A HISTORY OF HORROR koliko A HISTORY OF ANGLO-AMERICAN HORROR. za bar približno ovako posvećen i iscrpan pregled dalekog istoka tek ćemo da se načekamo.
 
Recenzija je originalno objavljena na blogu The Cult of Ghoul.

Preporuka

share

share