Tyler Keith - The Last Drag [2020]
U vremenu opterećnom “kvalitetom” nosača zvuka, reizdanjima i remiksima, prečišćavanjem starih traka, jedino mesto na kome se mogao osetiti pravi gitarski zvuk bio je klub. I to mislim isključivo na klaustrofobične zadimljene rupe u kojima nema akustike i ventilacije. Jer dok se boriš za mesto i vazduh, jedino šamaranje gitara sa bine može da ti pomeri srce, ukoliko dolazi sa pravog mesta. A onda se desilo šta se već izdešavalo i sve je stalo.
Gde su nestali rock n roll heroji? Bez živih nastupa, čini se da je sve što ide online i preko mreže nekako veštačko, bez obzira na uloženi trud autora. Ali, onda vam u šake dopadne drugi album Tylera Keitha i vremenska kapsula se otpečati. The Last Drag je Keithov prvi LP za etiketu Black & Wyatt Records iz Memphisa, još od Preacher’s Kidsa. Svoj akustični prvenac Alias: Kid Twist, na kojem je svirao sve instrumente, objavio je 2015. godine. Ali ovaj veteran je sa The Neckbonesima, Preacher's Kidsima, Apostlesima i Teardrop Cityjem napravio kilometražu koja se ne da zanemariti i koja je izvor iz koga ovaj album crpi svoju snagu.
"You Can't Go Home Again" je eksplozivni početak koji odbacuje iluzije i sumira sve teške lekcije naučene tokom 25 godina rnr života: ”Once you cut those ties / To give yourself some freedom / where you go / you can’t go home again”. “Born Again Virgin” zajedno sa “Take me Home” oživljava ritam NYC klubova 70ih, sa nemirnim duhovima mrtvih dečaka i srcolomaca dok prodaju priču (ili dupe) za kinesko kamenje po ćoškovima. “Shame Lies and Cruelty” bi mogla da bude himna Balkana, baš sa marijači temom Squirrel Nut Zippersa u pozadini, baš da ne bude previše očigledno. Naslovna je slease posveta 50ima, dok je “In The Parking Lot” prava punk himna, melodična prizemna i prljava. “Down by The…” ima taj karakteristični The Neckbones vajb, dok je “Beat Temptation” najmelodičnija pesma na LPju, gotovo power pop. I za kraj ostaje samo jedno pitanje, “Have You Ever Gone Insane”, gde se samo manično-uznemireni potvrdni odgovori prihvataju.
Prema izdavačkoj kući, snimanje je započelo jednog vikenda sa Bronsonom Tewom u studiju Dial Back u Water Valleyu u državi Mississippi, nakon što je drugi bend otkazao u poslednjem trenutku, dajući Keithu neočekivano vreme za studio. Tokom 37 minuta i 10 pesama, Tyler je demonstrirao kako se iznenadne šanse koriste. Definitivno jedna od r’n’r ploča godine!
