The Boys in the Band [2020]
Eksplozivan početak uz zvuke Hold On, I'm Comin', čuvene fanki soul bombe Ajzaka Hejsa i Dejvida Portera iz 1968. godine u izvođenju Erme Frenklin, vodi nas u ekstravagantan njujorški apartman, gde će grupa prijatelja organizovati žurku svom prijatelju u zenitu hipi reveolucije šezdesetih godina prošloga veka.
Da li je Off Broadway komad Marta Kraulija (Mart Crowley) The Boys in the Band jednako kontroverzan zbog svog otvoreno homoseksualnog konteksta danas, kao što je to bio pre 50 godina, pitanje je koje zaslužuje polemiku i razmatranje.
Negde su osvojene slobode u pogledu izražavanja seksualne orijentacije, a negde i dan danas nisu, međutim, iako kontroverzan i transparentan u svom subjektivnom pristupu narativu, film Džoa Mantela (Joe Mantello), koji je rimejk Fridkinovog iz 1968. godine, u suštini nije samo provokativan, već je i prilično sadržajan i raskošan u svom kontekstu otvorenog i prigušenog izražavanja emocija, i predstavlja ne samo pristojan rimejk Fridkinovog klasika, već i prilično potentan uradak, koji ima šta da ponudi na narativnom planu.
Dodatno kvalitetna činjenica je Bergmanovski pristup viviseciranja ljudskih emocija, gde sitne čarke i spletke kriju kompleksne i zamršene međuljudske odnose, koji tinjaju u senci društveno mahom prikrivenih ljubavnih odnosa, koji i sami variraju od vernosti i posvećenosti, pa sve do koketnih provokacija i otvorene promiskuitetnosti, što je teren za ekipu vrsnih glumaca da praktično pruže performanse njihovih dosadašnjih karijera, jer je The Boys in the Band jedan od onih komada čija jedinstvenost prosto mami teatralnost.
