Cursed [2020]
Kada vam jednu novu tv seriju najave novu veliku epsku avanturu smeštenu u doba kralja Artura, i sve to dok čekate novu sezonu Witchera, ako ste ljubitelj epske fantastike naravno da će vam se upaliti ona „yellow alert“ lampica . Dodajte još Franka Millera, osobu koju ljubiteljima stripa i filma ne treba previše predstavljati, zatim Gustafa Skarsgarfda, nenadmašnog Flokija iz tv serije „Vikings“ i to, ni manje ni više nego kao legendarnog čarobnjaka Merlina to već prelazi u „red alert“ pa se i ne informišete podrobnije o čemu se tu detaljno radi, već u sve uletite sa pristojno velikim očekivanjima.
A da sam se malo podrobnije obavestio, video bih da je kao literarni predložak za ovu tv seriju uzet roman „Cursed“ televizijskog scenariste i pisca Toma Wheelara , (najpoznatije tv ostvarenje koje iza sebe ima je „Puss in Boots“), dok je Frank Miller bio u ulozi ilustratora pomenutog romana. Povrh svega „Cursed“ je zaveden kao YA (young adault) literatura, što u prevodu znači „najverovatnije još jedno generičko sranje za matore ili post tinejdžere, za koje se može reći, žali bože posečenog drveća zbog ovog djubreta“. Ipak roman nisam čitao pa ne mogu tvrditi da li su moje sumnje u kvalitet opravdane ili ne.
Kako su veoma često ekranizacije romana znatno lošije negoli pisani originali, potpuno je neadekvatno procenjivati kvalitet romana na osnovu ove tv serije, ali je zato bilo sasvim dovoljno pogledati prvu epizodu i shvatiti da se, blago rečeno, radi o još jednom „isprdku woke kulture“.
„Cursed“ prati mladu Nimue (Katherine Langford) devojku koja ima natprirodne moći, i koja je u arturijanskog legendi poznata kao Dama iz jezera (Lady of the Lake). Nimue je pripadnica rase „fey“, što su manje više stvorenja poznata iz keltskih, nordijskih i staro engleskih legendi i mitova. Upravo taj bezopasan i miroljubiv narod, našao se u smrtnoj opasnosti od genocida i istrebljena koji, mačem i vatrom, u svojoj svetoj tradiciji, sprovodi hrišćanska crkva. U sve to nekako se umeša i drevni britnoski kralj Uther Pendragon (Sebastian Armesto) u ovom ostvarenju popriličan šonja, zatim poznata imena iz legendi, sir Ector, Gawein, Persival, Lancelot i naravno Morgana da bi kao rezultat dobili jednu neverovatnu i nestvarnu papazjaniju lošeg pisanja, očajnih dijaloga, neuverljive glume, bledih karaktera, i gomile raznih istorijskih neistina i gluposti.
Ali podjimo prvo od pristojnih aspekata, kojih i nema previše. Fotografija je na pristojnom nivou. Pejzaži i lokacije zaista deluju magijski i adekvatno za predstavljanje jedne od najčuvenijih legendi na svetu. Zbog izuzetno bledunjavog scenarija čak i sasvim pristojnim glumcima bilo je nemoguće da iz svojih uloga izvuku više.
Gustaf Sakrsgard je u izvesnoj meri reprizirao ulogu Flokija, dok jednog moćnog i legende dostojnog Merlina, imali smo prilike da vidimo samo u poslednjoj epizodi. Katherine Langford je popularnost stekla u seriji „13 Reasons Why“ kao i u ulozi u velikom hitu „Knives Out“ i važi za jednu od cenjenijih glumica svoje generacije. Na žalost zbog smušenosti svog karaktera ona nije uspela da prikaže puno toga. Ostale uloge, ne računajući po nekog poznatijeg britnaskog glumca poput Petera Mullana (Father Carden) i Petera Guinessa (Sir Ector) koji su od svojih uloga izvukli apsolutni maksimum, dodeljene su uglavnom mladim glumcima koji iza sebe nemaju puno ostvarenja. Na žalost ni u ovoj tv seriji nisu baš imali prilike da zablistaju.
Ni lepa devojka koja vitla najlegendarnijim mačem svetskih mitova Excaliburom, ni Gustaf Skarsgard, ni Frank Miller, za koga verujem da je autor pojedinih veoma zanimljivih animiranih delova koji se pojavljuju tokom epizoda, nisu mogli puno osvetliti sve ono što sledi.
I pored činjenice da je ovo fantastika, i da je sve ovo jedno novo viđenje legende o kralju Arturu, koja je tokom gotovo milenijum i po doživljavala razne verzije (i književne i filmske, uz velike napore da se zaboravi ona propast od filma u režiji Guy Ritchija), ipak je ona smeštena na britanska ostvra negde sredinom prvog milenijuma, u V ili VI veku. Samim tim razumno je očekivati da ona nosi bar neku istorijsku verodostojnost. Počev od poštovanja istorijskih činjenica koje nisu deo ni jednog mita, poput prvog krstaškog rata, koji se dogodio 5 ili 6 vekova kasnije, tako da njegovo pominjanje u bilo kom kontekstu je čist idiotizam i primer aljkavog pisanja scenarija. Zatim kostimografija bi bila mnogo prikladnija za neku naučnu fantastiku poput Star Warsa negoli ekranizaciji staroengleske legende. Muzika je priča za sebe i deluje kao da je zautala iz neke tupave tinejdžerske tv serije o DCjevim superherojima.
Ima tu još mnogo sitnica koje se jednostavno gube pod pritiskom onih mnogo težih i očiglednijih, od kojih je najočigledniji izbor glumaca. Jasno je meni da smo u istorijskom periodu kada se dešavaju razna otrežnjenja i preispitivanja i dobro je što je tako. Rasizam i svaka vrsta šovinizma su zlo koje treba iskoreniti, ali se to neće dogoditi prekrajenjem istorijskih činjenica, pa makar to bilo u jednoj ovako slaboj i nebitnoj tv seriji poput „Cursed“. Britanci su veoma poznati po detaljnosti i delikatnosti kada rade ekranizaciju nekog istorijksog perioda, i iako je ovo serija američke produkcije, kasting umnogome podseća na dve tv serije, ne previše kvalitetne, iz sličnog istorijskog razdoblja „Merlin“ ili „Beowulf: Return to the Shieldlands“. „Cursed“ spada poptuno u taj koš tako da imamo Artura, još uvek ne kralja, jer nije izvukao mač iz kamena, koji je tamnoput, kao i njegova sestra Morgana. Zatim veliki broj pripadnika reda hrišćanskih paladina, kao i lokalnog stanovništva ljudskog porekla su takođe porekla koje nije sa britanskih ostrva. Stanovništvo „fey“ porekla je potpuno deo mašte tako da tu podela nije ni malo neprikladna. Vrhunac je ipak pojavljivanje tamnoputih vikinga. Istorijska činjenica je da je u tom peridodu bilo tamnoputog stanovništva na britanskim ostrvima, koji su bili unuci ili praunuci rimski legionara afričkog porekla, ali njihov broj je bio toliko ali da je to zanemarljivo.
Pa čak i ova podela uloga ne bi bila toliki problem da to ne izlgleda toliko usiljeno i neprirodno, poput forsiranja scena emotivne veze između dve časne sestre u staro hrišćanskom manastiru, od kojih je jedna Morgana.
Sve ovo do sada pomenuto u ovoj tv seriji, delovalo je kao da je tu samo radi čekiranja neophodnih detalja na listi novokomponovane politčke korektnosti, negoli da iza toga postoji iskrena želja da se bilo šta menja u sadašnjem svetu. Jedino što je ova tv serija pogodila a da odgovara istorijskim činjeicama je krvoločnost hrišćanske crkve prema neistomišljenicima i onima drugih religija, sve u ime boga i viših ciljeva, dok je u pozadini brutalna borba za moć i bogatstvo.
„Cursed“ je jedna konfuzna, bleda i neubedljiva zbrka mitova, političke koretnosti i woke kulture. Ostvarenje koje treba zaobilaziti u širokom luku, što i neće biti teško jer ako nečega sada ima to su kvalitetne tv serije. Ako vam je do epske fantastike, bolje sačekate novu sezonu „The Witcher“ ili pak Amazonovu ekranizaciju „Lord of the Rings“ negoli da trošite vreme na „Cursed“.
