Ali & Cavett: The Tale of the Tapes [2018]
Iako danas relativno nepoznat, Dick Cavett je bio talk show voditelj koji je obeležio 70te. Za razliku od Johnnyja Carsona, koji je neprikosnoveno gospodario televizijskim ekranima u Americi od šezdesetih pa sve do početka devedesetih, Cavett je bio miljenik intelektualne elite, zbog odabira gostiju, kao i zbog neposrednog, spontanog načina na koji je uspevao da komunicira sa njima. Takođe, on se nije libio da otvori tabu teme, koje su ostali voditelji vešto izbegavali. Izmedu ostalih, intervjuisao je Salvadora Dalíja, Groucho Marxa, Katharine Hepburn, Judy Garland, Marlona Branda, Ingmara Bergmana, Jean-Luc Godarda, Johna Lennona i Richarda Burtona. Jedan od najčešcih gostiju u emisiji The Dick Cavett Show bio je Muhammad Ali, sa kojim je Cavett tokom godina izgradio poseban odnos, a na kraju i prijateljstvo.
Ali & Cavett: The Tale of the Tapes je nastao iz arhivskog rada, koji je Dick započeo sa svojim kolegom i prijateljem Robertom S. Baderom. Kada su shvatili u gomili snimaka postoji neispričana prica, Bader se prihvatio režije, ali su mu bile potrebne tri godine da završi posao zbog količine materijala koji je imao na raspolaganju.
Dokumentarac je fokusiran na period od 1969. do 1975. kada je Ali najčešće gostovao kod Cavetta, i materijal iz emisije je iskorišćen kao okvir priče. Tačnije, najveci deo se bavi prvim mečem sa Frejzerom, nakon završetka suspenzije, kada je šampion doživeo svoj prvi poraz. Komentari sportskih novinara ali i sociološko-političkih figura, kao i samog Cavetta, nam pomamažu da sagledamo razne aspekte bokserovog života i delovanja. Priča jeste fokusirna na njegovu sportsku karijeru ali se dobar deo bavi i njegovim rasnim identitetom i političkim angažmanom kroz Naciju Islama, obzirom da je to u velikoj meri uticalo na sam boks. Takode, prikazana je politicka klima u Americi 60ih i 70ih, bez koje nije moguće razumeti određene odluke koje je Ali donosio, kao i posledice koje su imale. Bader uspeva da uzdigne priču iznad obicne faktografije i da je pretvori u emotivno putovanje. Iz komentara se vidi koliko je šampionov pad na kraju karijere svim akterima teško pao, onosno koliko im je značila scena u kojoj, tada već ozbiljno oboleli, Ali pali olimpijski plamen u Atlanti 1996. godine. Na završnoj špici ide pesma Boba Dylana "Forever Young" kojom se adekvatno sumira raskorak izmedu stvarnosti i mita, odnosno naših očekivanja. Kasijus Klej možda nije uspeo da postane Supermen, ali je Muhammed Ali zaista postao veci od boksa.
Jedina ozbiljnija zamerka ovom dokumentarnom filmu je ta što Cavetta nema dovoljno, odnosno on postoji samo kao medijum preko koga se prenosi priča o legendarnom bokseru. Možemo da se nadamo da će u budućnosti iz arhivskog materijala nastati barem još jedan, jednako interesantni dokumentarac o ovom oštroumnom voditelju. Do tada, možemo da uživamo u snimcima iz njegovih emisija na YouTubeu.
