Žorž Arno – Nadnica za strah
Jednostavno, neki pisci su veći, poznatiji i uspešniji od drugih. Naravno, svaki poznati pisac ima nešto svoje što nosi sa sobom, ali uvek se postavlja to pitanje da li je konkretno taj pisac jednistven i originalan, ili možda postoji neki drugi pisac koji je isto toliko originalan i jedinstven, ali nažalost, manje poznat. Ovo nije pitanje samo u književnosti, već verovatno u svim aspektima umetnosti. Žorž Arno je francuski književnik za koga ne možemo reći da je previše poznat, jer ukoliko pitate čak i načitane prijatelje, šanse da ne znaju za njega su dosta velike. Međutim, Žorž Arno važi za jednog od poznatijih francuskih pisaca prošlog veka, a kao najpoznatije delo mu se navodi kratki roman (odnosno novela) Nadnica za strah. Ko je Žorž Arno, kakva mu je književnost i na samom kraju, da li vredi pročitati ovaj romančić?
Pre svega, ko je Žorž Arno? Šteta je što za njega ne znamo puno, ali zahvaljujući novoj izdavačkoj kući Blum, imamo priliku da to učinimo sad. Žorž nije bio samo književnik, već politički aktivista i novinar, a ono što je interesantno jeste da je bio optužen za ubistvo svog oca, tetke i kućne sluge. Naime, on je bio jedini preživeli u požaru koji je zadesio porodični zamak, i samim tim i optužen 1941. godine. Posle dve i po godine je oslobođen, i iz svog mesta je otišau u Pariz gde se oženio i ostao da živi. Kada je upao u brojne dugove, otišao je u Južnu Ameriku, i taj put je poslužio kao inspiracija za njegov najpoznatiji roman, Nadnica za strah.
Nadnica za strah je kratak roman od 170 strana velikog fonta, tako da se pročita za dan ili dva. U pitanju je priča koja je smeštena u Južnu Ameriku, u gradu Las Pijedras, a na početku romana, Arno nas uvlači malo dublje u način života tamošnjih lokalaca, daje nam uvid u lošu ekonomsku situaciju ali i korupciju koja vlada. U trenutku kada se zadesi požar na jednoj naftnoj bušotini, magnumska kompanija koja je zadužena za naftu će raspisati konkurs za kratki posao koji je dobro plaćen ali izrazito opasan – ko se prijavi, moraće da vozi 1500 tona nitroglicerina od tačke A do tačke B. Da stvar bude još komplikovanija, putevi u ovom delu su skroz neravni, tako da će ova ekspedicija biti izuzetno opasna po život mnogih. Upravo iz tog razloga, evakuisane su sve kuće koje se nalaze pored puta kojim će se radnici voziti. Roman prati nekoliko muškaraca iz različitih država i različitih karaktera koji su se prijavili za ovaj posao iz različitih razloga. Upravo ovo je sjajan način da se pokaže koliko različitosti mogu biti beznačajne kada budemo smešteni u neku jako tešku situaciju. Ova grupa muškaraca će morati da radi i da diše kao jedno za vreme ove ekspedicije, jer će u suprotnom eksplodirati ne samo oni, nego i obližnje kuće.
O samom stilu romana, imam da kažem da, ako volite Hemingveja, dajte šansu i Žoržu Arnou. Ja lično Hemingveja ne volim, te s toga ne mogu da kažem da mi je Nadnica za strah bila najinteresantnije štivo. Mnogo mi se dopada način na koji je Arno obradio ideju straha i ljudi koje strah povezuje. Isto tako, super je i način da se pokaže da svako od nas toliko očajnički želi neke stvari, da bi i poginuo da bi došao do njih. Međutim, sama proza Žorža Arnoa je vrlo minimalistička, uz malo opisa. Ukoliko je ovo nešto što Vas zanima, onda savetujem da ne preskočite ovaj roman jer verujem da će Vam se svideti.
Nadnica za strah je roman koji se čita lako i brzo. Prva trećina romana može biti malo sporija nekima, ali je već od trenutka kada prevoz nitroglicerina krene potpuno drugačija priča. Arno piše tako da se i mi osetimo da smo u automobilu, i osetimo svako truckanje i svaki odskok od puta. Treba biti dobar pisac da bi se to osetilo kroz stranice. Ovo je svakako jedno ozbiljno štivo koje je sjajno zamišljeno, i isto tako dobro napisano. Možda jednostavno nije sjajno za mene jer, kao što sam pomenuo, ne volim taj minimalistički pristup romanima, ali je sasvim dovoljno za tri zvezdice – a tri zvezdice govore da je ovaj roman svakako vredan čitanja.
Prikaz je originalno objavljen na sajtu Bukmarkić.
