Habibi - Anywhere But Here [2020]
Četvoroclani ženski garage-pop sastav Habibi objavio je za izdavacku kucu Burger Records istoimeni debi 2014. godine, kojim je pokupio simpatije kritike i publike, da bi nakon toga jednostavno išcezao. Ponovo su se sramežljivo pojavile 2018. godine sa EPjem Cardamon Garden, na kome su predstavile novi pristup, odnosno na kojem su produbile uticaje Dalekog Istoka na svoj 60s garage-psych zvuk. Devojke su sada objavle svoj drugi LP, na kome nam serviraju slatku mešavinu Middle Eastern psycha, surfa, 60s rocka and garage-popa.
Anywhere But Here je nastao pod budnim okom Alexa Eptona u XL Recordings studijima, gde je kreativna hemija benda produbljena novim zvucima i instrumentima poput dvanastožičane gitare, nej frule, vibrafona i sitara.
LP je već iznedrio dva hit dva singla, prvu i poslednju pesmu na albumu. Dok je "Angel Eyes" bazirana na repetitivnom 60s psych zvuku, "Come My Habibi" koristi sličnu mantričku formulu ali pod jakim uticajem tuareških gitarista.
Ove dve pesme najjasnije demonstriraju kako su Habibi uspele da ponove neke od svojih najranijih kreativnih eksplozija, istražujući nove teritorije ali ostajuci verne onome što najbolje rade. Upravo zbog toga se "Bad News" i "Flowers" oslanjaju na teži, psihodelicni zvuk, dok su sa druge strane "Misunderstood" i "Hate Everyone But You" ležernije, kokičastije, ali sa punk stavom.
Surf-rock gitare se provlače kroz ceo album, na nekim pesmama su diskretnije, dok na nekima, poput "Mountain Song", voze iz sve snage. Psych upliv na numerama "Stronghold" i "Draging Me Down" nosi deliće mračne energije, slične onoj koju poseduju majstori teksaške psihodelije The Black Angels.
Sedam godina je dug period, ali evidentno dobro iskorišćen. Habibi imaju vreme na svojoj strani i žele da ga podele sa nama. Idealan poklon u doba samoizolacije.
