Neil Cowley Trio
The Face of Mount Molehill
Hide Inside Records, Ltd. / 2012

Pored sviranja sa svojim džez triom, četrdesetogodišnji britanski pijanista Nik Koli poznat je i kao bivši član pop/ soul / ritam i bluz benda „Brand New Heavies“, a sarađivao je i sa elektro pop grupom „Zero 7“, kao i pevačicom Gejbrijel (pravo ime Lujza Gejbrijel Bob).

Saradnja sa njima mu je pomogla da bude finansijski nezavistan, odnosno da mnogo rasterećenije pristupi snimanju, relativno nekomercijalne džez muzike sa svojim matičnim bendom.

Ukoliko volite zvuk baziran na klaviru, kontrabasu i bubnju, onda ste verovatno slušali grupe “The Bad Plus” i “Esbjorn Svenson Trio” koje spadaju u sam vrh aktuelne džez produkcije. Četvrti album Kolijevog trija „The Face of Mount Molehill“ najviše podseća na muziku dva pomenuta benda.

Za razliku od prva tri albuma čiji je zvuk utemeljen u mešavini džeza i prog roka, ovaj novi nam donosi mnogo opušteniju i mirniju svirku, koja je bliža melodičnom pop senzibilitetu nego raspojasanim rok eksperimentima. Otud i nekoliko predivnih balada (od kojih se posebno izdvaja nežna “Lament” koja otvara album) kao i par suptilno orkestriranih kompozicija. Intimnoj atmosferi albuma doprinosi i gostujući gitarista Lio Abrahams (inače, dugogodišnji saradnik “oca” minimalizma Brajana Ina) koji je majstor za kreiranje kamerne atmosfere. Da ne pomislite da je reč o kakvom albumu koji ne sadrži ništa više sem balada, tu su energične, rokersko - džez teme “Fable” i “Hope Machine” koje neodoljivo podsećaju na opus malopre pomenutih “The Bad Plus”.

The Face of Mount Molehill“ je moderan džez album, što znači da na njemu čujemo uticaje i drugih žanrova koji u suštini nemaju mnogo veze sa samim džezom. S obzirom na takvo stanje stvari, više je verovatno da će se ova ploča dopasti onima koji nemaju problem da budu “zbunjeni” kada su žanrovi u pitanju, nego nekim vremešnim džez puritancima. 

Preporuka

share

share